Možda, Panoviću, nisi znao da smo nas dvojica Hrvati. Ni ja to do jutros nisam znao, ali sam se naprasno nacionalno osvestio pročitavši tekst jezikoslovca, dr Ivana Klajna, koji u svojoj rubrici napisa da papu Franciska (Toma Nikolić) treba da zovemo Franja jer je to „bolje“ nego da ga zovemo Franjo, s hrvatskim „o“, budući da bi „neki Petar, i Simeon ili Lazar kod Hrvata bili Pero, Simo i Lazo“. To je, da kažemo, tipično beogradski pogled na jezik iz prostog razloga što najmanje polovina (a možda i više) Srba govori Pero, Simo, Lazo. Da li je na pomolu još jedna srpska podela u kojoj će Pera ustati protiv Pera (genitiv od Pero) a Lazo protiv Laze, materine maze. Neće, more! Samo ćeram komendiju, uz napomenu da je jezik isuviše ozbiljna stvar da bi bio prepušten lingvistima.
Elem, premijer Aco Vučić se proteklih dana temeljno pripremao za putešestvije u Ameriku, u samo srce Imperije, što je domaće rusofile dovelo na ivicu nervnog sloma, a autorima one zajebantske emisije koja ide posle jutarnjeg dnevnika B92 poslužilo za lepu sprdačinu. Poetika rečene emisije temelji se na ciničnom komentarisanju političarskih citata istrgnutih iz konteksta, u čemu, po meni, nema ničeg zazornog, jer u Srbiji konteksta po pravilu i nema, a ruku na srce, i Aco ume da se namesti na volej.
Da ne dužim. Iz jedne rečenice istrgnute iz konteksta doznadoh da je Overlord odlučio da posetu Imperiji sa predviđenih šest dana skrati na samo dva i po. A zašto? Zbog efikasnosti? Ne! Nego zbog strepnje. Koja mu je veća od nade. Jer kad god negde ode – kaže Vučić – u Srbiji ispadne neki belaj, neka poplava, neka već katastrofa. Ma koliko rečenica bila istrgnuta iz konteksta, stekao sam utisak da Overlord sebe doživljava kao ključni faktor kontrole nebeskih i prirodnih sila.
Pa zar je to, pomislih, onaj Overlord koji je nadahnuto govorio o neophodnosti promene kulturnog modela, o nespojivosti vladajuće plemensko-magijske matrice sa modernitetom i prosperitetom? Možda biti, pomislih potom, da si Vučić ipak ne laska da je u stanju da obuzdava stihije, možda samo misli – a to je nešto manji stepen gordosti – da bez njegove sveprisutnosti i njegovog nadzora stihije dibidus pomahnitaju. Ako tako misli, onda to nije dobro za državu Srbiju. Jer, pazite, ako država Srbija funkcioniše samo ako je premijer na radnom mestu, onda tu države nema. Kao što je i nema, rekao bi cinik. Neki još veći cinik bi rekao da, katastrofalnosti što se tiče, Srbija izgleda kao da Overlord nikada nije u njoj. Ja bih Vučića posavetovao da ne skraćuje posetu, nego da je, ako je moguće, produži da se na licu mesta uveri kako funkcioniše efikasna država.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
