Habanje

Setimo se samo, kad ono beše, ne tako davno, kada je „državni vrh“ sa indignacijom odbio da pošalje izaslanika na dodelu Nobelove nagrade kojom beše počašćen neki kineski pisac, ne baš po ukusu moćnika sa Tjen An Mena. Čisto da se podsetimo. Tada su na vlasti – i „na vladi“ – sedele petooktobarske, proevropske „snage“. Koje su, ako me pamćenje ne vara, koketirale i sa Iranom. Iz zahvalnosti što Iran nije priznao Kosovo.

E, to je tema naše današnje kolumne. Šta bi sa Kosovom tokom predizbornosti i šta će sa „južnom srpskom pokrajinom“ biti tokom postizbornosti? Da bismo odgovorili na ta škakljiva pitanja, moramo se vratiti u ne tako davnu prošlost. Sećate li se „veličanstvenog mitinga za Kosovo“? Sećate se! A sećate li se da sam ja sedam dana pre „veličanstvenog mitinga“ u Danasu – bez konsultacija sa baba Kuranom, nota bene – do u tančine predvideo kakva će se sve nepočinstva na njemu dogoditi? Teško da se toga sećate, daj bože da se sećate o čemu sam prekjuče pisao, ali tako je bilo. Da po ko zna koji put ponovim – nemam ja dar prozorljivosti, ali znam ponešto o fenomenologiji masovnih histerija. Te histerije, dame i gospodo, redovno počinju bukom i besom, da bi – nakon faze destrukcije – završile u letargiji. E, upravo se to dogodilo „južnoj srpskoj pokrajini“.

Takođe sam sistematski, takoreći iz broja u broj, ukazivao da je „borba za Kosovo“, to jest bedževi „Kosovo je Srbija“, paljevine pograničnih trafika i smehotresne otimačine kosovskih vozova teška lakrdija i sprdačina sa jednim teškim problemom. Ono, fakat, manevarskog prostora za neku efikasniju politiku gotovo da nije ni bilo, ali sumanuta kosovska histerija ne samo da nije povratila „južnu pokrajinu“ nego je i ostatak Srbije odgurnula u haos koji se često bližio ivici građanskog rata. I šta sad? Kakav je epilog? Glavni kosovobranitelj, ne prošavši rešeto cenzusa, podvio je rep, dao ostavku i otišao u političku penziju, naglašavajući da je „za Srbiju učinio sve što je mogao“. Hvala mu ko bratu, a mi idemo natrag – u Kijev i na Krim, po naravoučenije o štetama neizbalansiranih politika za istoriju u život. Sestra naša, Ukrajina, olako je poverovala zapadnoj ljubavi iz računa, pa je – kao i naš kosovobranitelj – na kraju podvila repić i predala Krim matuški našoj Rosiji. I još držim da je dobro prošla.