Klip(ani)

Ovi tekstovi su tampon-zona, neka vrsta čuvara praga koji me sprečava da se „upodobim svijetu“ i pokleknem pred duhom vremena. Kao što onomad nikada nije spavao neprijatelj, u „demokratskoj“ Srbiji nikada ne spava đavo. Ko razume, razumeo je.

Nego da se ja vratim na stvar. Ovih dana dva pitoreskna video-klipa uveseljavaju sve sumorniju Srbiju. Na jednom, sada već legendarna Slađa, nespretno izgovara Đinđićeve rečenice, a onda se – zahvaljujući štiklama od 20 cm – koliko je dugačka i široka prući po podu. Taj pad je izazvao žestoku konsternaciju u Glavnom Čardaku DS-a, odakle je odmah prosleđena fatva da se organizator, opštinski odbor DS Palilula iz Niša momentalno raspusti. Nije li to prekomerna upotreba sile. Ej, more, da li postoji iko na ovom svetu ko se bar jednom nije spotakao i kao sveća pao na nakom javnom mestu? Pala, pa šta? Sklonost padanju nasledili smo od praoca Adama. A Glavnog Čardaka što se tiče – tamo se svakodnevno crnje i gore pada. Doduše u nevidljivoj, metafizičkoj formi. Organizovanje glupavih, besmislenih, titoidnih manifestacija, poput ove u Nišu, bajagi Zoranu u čast, samo je jedan od tih padova. Jadno. Samo fale plavožute pionirske marame.

Na drugom klipu grupa snsovskih mitingaša potegla da vidi Tomu, pa ih đavo navratio na pokretne stepenice u podzemnom prolazu na Terazijama. Mora da je đavo i stepenice pokrenuo u pogrešnom smeru, prema dole, pa je nekoliko ljudi i žena uzalud pokušavalo da se iskobelja na svetlost dana, u svetlu Tominu budućnost. Komentatori su (eh, ta sorta!) u svemu tome odmah videli dokaz zaostalosti Tominih pristalica. Ja tu nikakvog dokaza nisam video. Ali dobro. Narodnjačke su pristalice ipak bolje prošle od Slađe. Niko ih zbog toga nije raspustio niti partijski kaznio.

Da sam počem Merlin čarobnjak i da imam onaj štap, ja bih pre raspustio GO DS nego onu boraniju iz niške Palilule. Jer tu, u tom GO i oko njega, sede majke invencije koje smišljaju takmičenja u retorici i od Đinđićevog nasleđa prave sprdačinu. U pravu je Milan Vlajčić kada kaže da se te „manifestacije“ ne prave radi ostanka na Đinđićevom putu, nego radi trankvilizacije savesti njegovih naslednika i radi lakog uspona lojalnih provincijskih kadrova. To su, gospodo, Tito i njegov GO radili sa mnogo više stila. A bogami i uspeha. Jer da se Slađa nije strmeknula, eto ti nje za par godina u đulistanu prezidencijalnog Konaka, među „dulićima i uveocima“, u samom vrhu avangarde neradničkog pokreta.