Kur moj Ković

– nije mogao da odoli izazovu, pa je na svoja vrata zapandrčio pločicu na kojoj je pisalo – kur moj Spasić.

Za razliku od Mojsila Spasića, istoričar Miloš Ković je uredno završio visoke škole, magistrirao, možda i doktorirao i time stekao legitimno pravo da na vrata stana i ispod tekstova u „Politici“ stavlja titulu docent, ali je u duši ostao seoski kulov, jedan od onih koji drže predavanja ispred zadružnih prodavnica, koji sve znaju i kojima su jasne sve tajne i sve zavere ovoga sveta, pa otuda nije čudo da kur moj Ković, recimo, pouzdano zna da ja nisam kupio papirni primerak Politike, nego da sam pročitao samo deo njegovog proseravanja dostupan na internetu, da sam autošovinista i da radim po nalogu nekakvih „belih gospodara“.

Ković je tolika sveznalica da zna i ono što ja ne znam i u stanju je da pročita i ono što nikada nisam napisao, pa mi tako ‘ladno, onako radikalski, pripisuje „oštroumni zaključak da su Srbi i Romi sigurno ‘nečim izazvali’ moje bele gospodare, čim su ih proterali više od 200.000 sa Kosova i Metohije“.

Kur moj Ković naprosto konfabulira, laže i lupeta, što bi se – mada nije olakšavajuća okolnost – moglo pripisati profesionalnoj deformaciji ovdašnjih istoričara, čast izuzecima. Nikada ja nisam rekao – niti pomislio – da su kosovski Srbi i Romi izazvali agresiju NATO pakta i posledično proterivanje, ali sam govorio (i govoriću) da su je izazvale ovdašnje sumanute i avanturističke politike proistekle iz sumanute, Zulu-istoriografije, čija je Ković zvezda u usponu.

A kakva je to, možda se pitate, Zulu-istoriografija? Vrlo slična Zulu-etici koja naučava da je dobro (u metafizičkom smislu) kada mi otmemo krave i žene od drugog plemena, a da je zlo kada drugo pleme žene i krave otme nama. To je istoriografija masovnog zaglupljivanja i zasenjivanja prostote koja vidi samo posledice, koja tendenciozno (iz dnevnopolitičkih razloga) previđa uzroke i koja – kada se pretoči u politiku – neizbežno dovodi do beskonačnog ponavljanja posledica, po pravilu tragičnih. Nemam dovoljno karaktera da zalazim u sitna crevca visokoparnih kurirsko-docentskih proseravanja i palamuđenja na patriotske teme, pa kolumnu privodim kraju primedbom da kurira Kovića uopšte nisam kritikovao kao istoričara – jer on to u pravom smislu i nije – nego kao jeftinog politikanta (u oba smisla, i „Politike“ i politike), uz dobronameran savet da ubuduće svoje tekstove umnoži u onolikom broju koliko ima čitalaca – tridesetak, da kažemo – i da ih svakom od njih nabije u dupe, a naročito Abu Ćirjakoviću, od koga je preuzeo teoriju o autošovinizmu.