Masovno trovanje

Džaba su stručnjaci dokazivali da se tu radi o nebulozi, da se sa visine od deset hiljada metara zbog jakih vazdušnih struja ništa ne može zaprašiti ili da se čak zaprašivanje može obiti o glavu zaprašivačima. Džaba! Ko voli da bude otrovan, taj će otrov pronaći svuda, samo ne tamo gde se proizvodi: u raznoraznim propagandnim mašinerijama naše zemlje ponosne. E da, cenjeni publikume, dvadeset pet godina uspešne kretenizacije ostavilo je i te kakav trag na naše slovenske duše, ionako sklone mistifikacijama. Ono jeste, tačno je da mnoge stvari nisu onakve kakve izgledaju, ali to je tome tako od početka sveta. Ljudska percepcija je slabašan spoznajni aparat. Ali zato su se tokom istorije razvile nauke, kako one prirodne, tako i one društvene, pomoću kojih – s promenljivim uspehom – odvajamo žito realnosti od kukolja svakojakih privida.

Naše, međutim, društvene nauke, pa i dobar deo kulture, nisu podlegle zapadnjačkom racionalizmu, nego daju sve od sebe – i one doduše sa promenljivim uspehom – da eliminišu i najmanji trag realnosti iz korpusa famozne „istine o Srbiji“, koja je u poslednje vreme ustuknula pred najaktuelnijom floskulom „mržnja na sve što je srpsko“. Da iz toga ne proizilazi stravična društvena paraliza, bilo bi to vaistinu smehotresno. Setite se, ako možete, kolumne o bubama „klintonkama“, pretpostavljam rasutim takođe iz mlaznih motora, koje podmuklo ujedaju Srbe i ostavljaju rane, neuporedivo veće od ujeda komarca, recimo. Stvar, međutim, uopšte nije naivna kako bi se moglo učiniti ideolozima vladavine pomoću straha. Fakat, lakše je manipulisati uplašenim ljudima, ali strah se, da kažemo, ne zaustavlja samo na strahu, on vrlo brzo prerasta u agresivnost, a količina ovdašnje agresivnosti dovoljno jasno svedoči koliko je straha upumpano u glave sluđenog stanovništva.