Mila i sila

Ne znam kakav se to đavo natovrzao na Novi Sad. Nadajmo se da će mu takozvana „istraga u toku“ ući u trag i bar sprečiti nove žrtve, ako su već povremeni požari neizbežni.

Ako su požari neizbežni, žrtve nipošto nisu. Tvrdim to na osnovu ličnog, iako posrednog iskustva, jer sam četiri godine živeo u Nikoziji za koju se mirne duše može reći da je svetska metropola požara. Kiparski vazduh je suv kao barut, vrućine enormne; u toku veoma dugog leta praktično ne prođe dan a da nešto ne bukne. Ponekad bude i više požara u toku dana. Ali za sve te četiri godine, u čitavom tom mnoštvu zapaljenih kuća i stanova, nije izgubljen nijedan život. Kiparski vatrogasci fakat su non-stop u pripravnosti, ali ne treba sumnjati da naši dremaju. Stotinama puta su dokazali da su i dobro obučeni i brzi. Ali vatrogasci nisu svemoćni. Mi se, izgleda, uzdamo u vlažnost klime i sreću, što je krajnje neodgovorno, jer najveći broj ljudi strada u zimskim mesecima, a opštepoznato je da sreće nemamo.

Pa dobro, kako to Kipranima polazi za rukom da iz požara po pravilu izvuku žive glave? Lako, cenjeni publikume. U tome im svesrdno pomaže država. I to na dva načina: najpre milom, a ako tu omane, onda silom. Prvi način se temelji na preciznim propisima o protivpožarnoj zaštiti. Protivpožarne stepenice su, na primer, obavezne bez obzira koliko narušavaju estetske zamisli arhitekata, a na mestima na kojima se okuplja veliki broj ljudi, kao što su recimo noćni klubovi, insistira se na korišćenju vatrostalnih ili bar teško zapaljivih materijala. Opet bez obzira koliko ti materijali skupo koštali vlasnike.

Gotovo sam siguran da su slični propisi na snazi i u našem vilajetu, ali ovde nedostaje onaj drugi način zaštite ljudi od vatrene stihije. Fali sila. Kiparske državne službe su, da kažemo, krajnje nepoverljive prema investitorima, hotelijerima i kafedžijama i – moglo bi se reći – hiperaktivne. Takoreći iz vedra neba (i vrlo često) upadaju u raznorazne „objekte“ , vrše provere, pa ako ispadne da i najmanja protivpožarna sitnica nije na svom mestu, e onda se, cenjeni publikume, famozno odgovorno lice globi astronomskom sumom, višestruko većom od uštede koju je mislio da ostvari na fušeraju. Takvog svata službe, štono se kaže, uzmu na zub, pa mu svaki čas navraćaju. Pokaže li se da je gazda opet pokušao da nešto isfušeri, onda ga šalju u zatvor. A posle izdržane kazne, fušer mora da menja profesiju.