Osvanu i subota, dan za kulturu, pa ćemo današnju kolumnu, ili bar jedan njen deo, posvetiti prepičkavanju kultur-popečitelja Tasovca i novoustoličenog direktora „našeg prava da znamo sve“, Bujketa. Zna li se gde su koreni te najnovije srpske podele? Zna se. Tamo gde i većine drugih – u kasici, tačnije – u njenoj praznini. Dokonavši po preuzimanju dužnosti da će sa raspoloživom finansijama teško sastaviti kraj s krajem, Bujke se obratio Ocu i zatražio njegovu podršku za ponovno uvođenje prinudne naplate TV pretplate, što je, prevdidivo, izazvalo masovnu rezignaciju širokih narodnih masa naviknutih na „deljenje“ plata stanova, svinjskih polutki, zejtina, brašna, regresa i – uopšte – džabaluk sponzorisan državom.
Ne ulazeći u – kako se to viskoparno kaže – meritum spora, momentalno sam se svrstao na Bujketovu stranu, iako me televizije – uključujući i RTS – ič ne interesuju. Ponajpre zato što mi se nije dopao popečiteljev bajagi šeretski ton, sa izvesnim natruhama Smajlovičkine poetike. V čjom bylo djelo? Bujke napisao Ocu sitnu knjigu u kojoj mu je predočio kako funkcioniše hrvatsko pravo da zna sve, a Tasovac – ni pet ni šest – sugeriše Ocu da Bujketa ekspeduje u Zagreb, a da u Beograd dovede zagrebačkog Bujketa, ma tko on bio.
Ne ide to tako, glagolji kulturni popečitelj. Neće valjda Oco – zaškripi li nešto u Srbijaputu (zove li se to tako) – sesti na naplatnu rampu da naplaćuje putarinu? Koliko se ja razumem u Oca – bezbeli hoće, ali to nije tema naše kolumne. Nas zanima nešto drugo: da li se to Tasovac preporučuje za upražnjeno mesto ministra Vučićeve odbrane? Ko će ga znati. Srbija je velika tajna, a Srbi još veća. Mada bi se, kad malo razmislim, Tasovcu moglo dogoditi da bude viđen za Mladenovac jer Oco – kao što je poznato i kao što zadružna tradicija nalaže – voli da bude pitan za sve i da odlučuje o svemu; ko je, sad, pa Tasovac da mu sužava polje upitanosti i odlučivanja. Jeste da je Ocu draža istina (Pink), ali mu je drag i Platon, to jest RTS. Nije isključeno da bi se Oco zdravo naljutio kada bi Bujke pokušao da finansije reguliše na svoju ruku, bez konsultacija sa glavnom institucijom sistema.
Toliko na tu temu. Za kraj – mali traktat o psihologiji besplatnosti, jednom od temelja „našeg identiteta“. Srpski kolektivni ekonomski um se još vaktile vinuo do spoznaje da u babe nema džabe, s tim se pomirio, pa kad dođe stani-pani, u tu svrhu dreši kesu, ali drži da sve ostalo treba da bude besplatno ili bar dibidus jeftino. I zato je već vekovima u Srbiji ono što treba da bude skupo – jeftino, a ono što treba da bude jeftino – papreno skupo. Mućnite malo glavom. Nije li za naše dilbere rolex jeftin (a nije baš jeftin) između ostalog i zato što je za većinu skupa TV pretplata od tri evra. Mislite malo o tome.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
