Na Nišavi ćuprija

Već smo, nadam se, postigli konsenzus oko toga da su – što iz straha, što zbog puste nade – liderima „lidera u regionu“ poispadali ključni osigurači. A kakva je situacija u bazi, dakle na nivou takozvanih regiona, svakodnevno se možemo obavestiti u štampi i na Jutjubu.

Najpre nas je razveselio nemušti TV nastup mlađanog, DSSovskog odborničkog kandidata koji je neprestano ponavljao da je nešto „važno za Srbiju“, što mu se ne može preterano uzeti da zlo budući da i duhovni vožd odbornikove verske zajednice ne uspeva da prozbori ništa suvislije od „živela Srbija“. Imalo je u tom nastupu i dobrih razloga za tugu. Ali ovoga puta ćemo se pozabaviti smešnom stranom naše propasti.

Tako je, videvši da je ritualno otvaranje nepostojećih puteva, fabrika koje ništa ne proizvode i sličnih objekata veoma unosan posao, izvesni je Branislav Jovanović, direktor Direkcije za izgradnju grada Niša i član Ujedinjenih regiona Srbije, doneo odluku da i on nešto otvori. Ali šta? Zna se da krupni, mada sve sitniji, komadi pripadaju glavešinama. A vreme je krize, ni za glavne budžovane nema dovoljno prilika za sečenje vrpce i „puštanje u rad“. U provinciji čovek mora da se snalazi, da pribegava srpskoj domišljatosti, da, takoreći, stvara ni iz čega. Što je rečenom Branislavu gotovo pa pošlo za rukom. Uz pomoć nekoliko džakova cementa, nešto armature i – pretpostavljam dobrovoljnog rada – ovaj neimar je uspeo da podigne na Nišavi ćupriju.

Novinčine su, kako i dolikuje, doduše u malo posprdnom tonu, napravile reportažu sa svečanog otvaranja u selu Donje Vlase (da se valjda Vlasi ne dosete). Priložene su i slike ponosa niške visokogradnje: betonske ploče prevaljene preko Nišavu, bez ograde, a koliko sam uspeo da razaznam i bez jasne ideje o tome šta velelepna Na Nišavi ćuprija uopšte namerava da spoji.

Na jednoj od fotografija ovekovečen je svečani, možda i istorijski čin. Otvarači su nakraj betonske ploče poboli dve nakrive pritke, a između pritki razapeli – ne onu drmatorsku de lux vrpcu – nego, cenjeni publikume, ako me oči ne varaju – kanap jemstvenik. O tome slika nema, ali ne treba sumnjati da je posle svečanog čina usledio krkanluk. Što bi rekao drug Tito: zemlja koja ima ovakvu omladinu, ne treba da brine za svoju budućnost.