Ubiše se Željko Cvijanović i njegova standardna revolucionarna ekipa prognozirajući skoru smenu vlasti „na ulici“. Od koje, kako stvari stoje, nema ništa. Željko i njegov think-tank ispravno uviđaju da je svima prekipelo i da je narodno nezadovoljstvo dostiglo kritičnu tačku. Ali previđaju da ulica više nije na ulici. Ili je možda bolje reći – da je sve postalo ulica.
To jest – da je stanje stvari u ovoj zemlji upravo onakvo kakvo biva posle uličnih revolucija. Sada ću da pojasnim: stepen socijalne entropije u Srbiji je toliki da se društveni lomovi, koji se inače sprovode nasilnim putem, ovde lagodno i samozadovoljno obavljaju preko „institucija sistema“. Šta ovde još ima da se sruši? Šta bi se ovde moglo preokrenuti? Srušiš, burazeru, kuću do temelja – šta dalje rušiti? Moguća je, doduše, deoba šuta, greda i instalacija. To se i čini. Ali ništa više od toga. Sve i da hoćeš – ne može se. Punktum.
Gorki plodovi koje sada glabamo u sveopštoj pustoši, nikli su na drvetu koje je posađeno veoma davno. Još u XIX veku. U vreme kada se država Srbija profilisala kao glavni grad svih Srba sveta i kao jezgro nekakvog budućeg Dušanovog carstva. Evo i dan-danas se naš Gospodar ponaša kao svesrpski plemenski vođa, ne zapostavljajući nijednog momenta uskostranačke interese partije kojoj predsedava. Često ih pretpostavljajući „svesrpskoj“ stvari. Bog sami zna koliko sam puta na ovim stranicama pisao: asfaltiraj ti, najpre, puteve po Srbiji; napravi pristojne bolnice i dečije vrtiće; obezbedi posao za ovdašnje građane. Podigni Srbiju iz pepela i načini je bogatom zemljom. Pa ćeš lako posle toga pomoći sunarodnicima u „dijaspori“, tamo gde je to potrebno, kenjam ti se, da izviniš, na izrazu „dijaspora“ kojim guraš u zaborav srpsku reč rasejanje.
Nadalje, Ćosiću reci da ako hoće da se bavi politikom, neka lepo izađe na izbore, postane poslanik, ministar, državni sekretar, šta mu je volja. U ovom slučaju – Ćosić je samo paradigma. Ima stotine i hiljade Ćosića i ćosićoida koji se bez ikakvog političkog legitimiteta mešaju u državne poslove. S druge strane, imamo mnogo delija koji se mešaju u poslove okolnih država. Neki su geniji, tu skoro, objavili srpskom narodu i senatu da će jedan od temelja naše politike biti povratak „konstitutivnosti“ srpskog naroda u ustavima nekih okolnih republika. Kako? Ulicom? Invazijom? Događanjem naroda? Sve se ovde smuljalo u bezobličnu smesu i papazjaniju u kojoj svako gleda kako da mazne ono malo mesa što je ostalo na dnu lonca. Prevrata što se tiče, Cvijanoviću, to može pokrenuti samo neki Bojanić, sa nekog sledećeg Dvora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
