Opet Nobel

Što je prava šteta. Bilo bi to inspirativna polemika. Nego da se mi vratimo na stvar. Glagoljeći za „Profil“ Vu se ponovo latio zveckanja sabljom, zaboravljajući da je naša sablja kratka i tupa. Iz izvijanog diplomatskog govora, dalo se razabrati da Evropa, samo ako se ogluši o Vu Kjer Emove planove, treba da očekuje „pogubne posledice po stabilnost Balkana“. Lepo ga pita novinar: „Da li je to pretnja?“ Vu kao iz topa odgovara: „Jok, more. Nikada ja tako nešto nisam rekao. Odnosi između zemalja Zapadnog Balkana od raspada Jugoslavije nikada nisu bili bolji nego danas. Ne kažem da može doći do novih sukoba, ali stavljati nas pred taj izbor blokiralo bi mirovni proces. Situacija na Balkanu bi mogla da se destabilizuje“.

Vidi novinar o čemu se tu radi, pa menja temu. Na red je došla najaktuelnija brljotina – neprisustvovanje dodeli Nobelove nagrade za mir. Vu i za to pitanje ima spreman odgovor. „Za nas je“, kaže Vu. „Nobelova nagrada za mir izgubila na verodostojnosti od kada je Finac Marti Ahtisari, koji je doneo proglašenje nezavisnosti Kosova, dobio tu nagradu. Nagrada za nas više nema isti značaj.“

E sad, ovde neke stvari treba raščistiti. Za koje to „nas“. Neodlazak srpskog predstavnika nije naišao ni na odobravanje u vladajućoj koaliciji, nekmoli u srpskoj javnosti. I gospodar je bio zdravo ljut na spoljnjeg popečitelja. Umal ga to fotelje nije koštalo. I u tom smislu, objektivnog informisanja javnosti radi, Vu bi trebalo da suzi spisak građana koji stoje iza „nas“. Verovatno ni oni – ti anonimni „mi“ saglasni sa Vuom – „nisu sigurni da je Li Sjaobo dostojan nagrade“. A laknuće i Nobelovom komitetu. Možda jednoga dana opravda Vuovo poverenje.