Ne napisah li ja pre neki dan da je Srbina nemoguće prejebati? Uzalud behu sve nade moje – ne mere, pa ne mere! Aksiom je to, bato! Jedna od ključnih odlika „našeg identiteta“. Pogledam danas šta piše ono veselo društvo mojih komentatora, kad ne lezi vraže: provalio me mange potpisan imenom marke bubnjeva, „Ludvig“. Skrozirao me načisto, dibidus me raskrinkao. I sad uopšte ne znam kud ću i šta ću od sramote. Elem, Ludvig drži da ja pišem o svemu i svačemu, ali to – tako se da naslutiti iz njegovog ekspozea – činim sračunato. Ponešto i prećutim. Valjda iz računice. Kukala mi majka, neću se ovajditi pored ovakvih pronicljivaca.
Pišem, dakle, i o ovom i o onome … „pa ipak – otkriva Ludvig – nijedne reči o izboru novog ministra kulture, informisanja i informacionog društva Predragu Markoviću, jednom od priučenih i nedoškolovanih „eksperta“ iz stranke URS (Međedi), koji mu je dugo bio prijatelj i izdavač. Da li je to, basarijanski rečeno, Basarin anusni metod?“ Tu se vispreni komentator zaustavlja, ali je valjda svakome jasno da sam Peđu poštedeo kritike da bih ga izvaćario za neku lovu. Vidi se da je Ludvig dobro obavešten: otkriva da sam svojevremeno objavljivao kod Markovića, što je tačno, i da „smo bili prijatelji“, što je delimično tačno. Uprkos, naime, određenim (para)političkim nesuglasicama Peđa i ja smo, bogu hvala, još uvek prijatelji. Tek sam sad sumnjiv. Obrao sam zelen bostan.
Ali kad sam već uhvaćen na delu, daj sad da smislim neku masnu laž zbog čega nisam prokomentarisao Markovićevu promidžbu u ministra kulture. Na prvom i glavnom mestu: savršeno me boli dupe ko je ministar kulture u vladi Srbije. Nadalje: savršeno me boli isti deo tela za to ko je premijer, ministar pravde, finansija, bilo čega. Jesam li ja to prešao u tabor anarhista? Sačuvaj, Bože. Nema tu čak ništa lično. Nego – svejedno je, cenjeni publikume. Vlada Srbije (kako to gordo zvuči) po mom je skromnom mišljenju najobičnije pozorište senki, azil za alave i ambiciozne aparatčike koji nemaju baš nikakvu stvarnu moć. Osim da spiskaju po par miliona na kafu i ćevapčiće. Inače, sve se (uglavnom loše i pogrešne) odluke donose na drugim mestima, po kojekakvim čardacima, musafirhanama, divanhanama, klubovima i marketinškim agencijama. Tu se, bato, dele pare i još koješta. Sa druge strane, ne vidim zašto bi unutar postojećeg besporetka izbor P. Markovića za ministra kulture uopšte bilo nešto loše. Tačno je da Marković nije završio fakultet, ali je u poređenju sa, recimo, Vu Kjer Emom, etalon političke odmerenosti i lucidnosti. Ama neće, dame i gospodo, novi ministar imati baš mnogo manevarskog prostora. Moraće da radi ono što su radili i njegovi prethodnici: da ono malo crkavice podeli režimskim dupeliscima. Ako neki bakrenjak preostane, nemam ništa protiv da mi stari drug šibne neku kintu post netom. Čisto da bude kako bubanj kaže.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
