Elem, uhapsili Milanka Šarančića, ali arestacija nije pobudila bogzna kakavo interesovanje. Oguglao narod na afere. Osim toga, svi znaju da od toga na kraju neće biti ništa. Evo, još se nije osušio toner na oslobađajućoj presudi učesnicima afere „kofer“, a sad bi valjda trebalo aplaudirati državi što se konačno odlučila da ispita mutne rabote o kojima vrapci godinama čavrljaju. Osim toga, afera Šarančić se ne može meriti sa aferom „satelit“. Em je medijski atraktivnija – u nju su uključene ličnosti iz vrha ovdašnje političke scene, em su mnogo veće pare u pitanju. A da sve bude komplikovanije, čuju se stidljive vesti da bi zbog neke državničke brljotine i „Telenor“ mogao da savije tabak i da svima nama ispostavi račun u visini 100 000 000 evra. Ispade da je onaj sportski tip, Miladin li beše, još i ponajbolja promašena investicija. Koštao samo milion dolara. Ali nam je bar osvetlao obraz i svetu pokazao da sa Srbima nema šale.
Ali ako se javnost nije preterano uzrujala na vest o Milankovom dopadanju (privremenog) ropstva, opozicija je zdravo konsternirana. Pa je u tom smislu, lider SNS-a Tomislav Nikolić dao gromopucatelnu izjavu. Ako je verovati evropeizovanom Nikoliću, hapšenje Šarančić Milanka je, zapravo, „politički pritisak na Velju Ilića i Vojisilava Koštunicu“ čiji je podmukli cilj da Koštunicu odvrati od priključenja bloku opozicionih stranaka i planiranom im Vidovdanskom mitingu. Ne mogu da se složim sa Nikolićem, mada razumem njegovu evropejsku brigu za ljudska prava i političke slobode. Iako zaslužuje svaku pažnju istražnih organa, na Fiškalovu koteriju se ne vrši nikakav pritisak. Budući da spisak Milankovih sagrešenja niko ne dovodi u pitanje, da su brojke neumoljive, a lokomotive i stanovi opipljivi, bliže je pameti pomisliti da je neko svojevremeno vršio pritisak da se Šarančićeva stvar podgurne pod tepih. Objavljeno je čak negde i pismo Dragana Đilasa, u to vreme šefa predsedničke mesne kancelarije, u kome aktuelni gradonačelnik upozorava predsednika vlade, Fiškala, na prljave rabote u Železnici. Koje pismo premijer nije udostojio ni odgovora. Izgleda da je onaj LSD koji je premijer svojevremeno stavljao u koalicione kafe bio vrhunskog kvaliteta i da još uvek deluje. Dobro, predizborna kampanja u Srbiji uvek traje, pa Nikolićev protest treba shvatiti kao obećanje da će od onoga dana kada se dokopa Andrićevog venca ili Nemanjine prestati politički pritisci na korupcionaše i lopuže. Doista, ne možemo u Evropu ako budemo hapsili ljude samo zato što drugačije misle i maznu par miliona evra. Velimir Ilić, čiji je Šarančić kadar koji rešava sve, prilično mudro ćuti, mada se vidi da bi najradije zaboravio nekadašnjeg pajtaša. Savest mu, međutim, ne da mira, pa je na „molbu porodice“ odobrio da troškove odbrane pukog siromaha Šarančića snosi njegova stranka, Nova Srbija. Eto, tako to ovde ide. Racionalan kakav je, sada u savezu sa Tomom, Velja računa na Tominu reč da će „politički pritisci“ prestati. Pa ako Bog da i narodnjaci dođu na vlast, Šarančić če još ispasti junak koji je robijao pod nenarodnim režimom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
