Guzica je onomad, da kažemo, pogodila u sridu, izazvala lavinu komentara, dospela na Fejsbuk i dovela do još jedne srpske podele. Ubuduće ćemo na političkoj sceni, bar na njenim marginama, morati da računamo sa još dva faktora: evroguzičarima i dupeskepticima. Ipak, ima nešto što spaja i apologete i kritičare: svi su složni u mišljenju da je prezidencijalni anus prečica do brzog uspeha u životu.
E sad, jedni za to krive Ameriku, Kominternu i Vatikan, drugi, pak, osipaju drvlje i kamenje na teško nasleđe i mentalitet. Nećemo ulaziti u to ko je u pravu, metafizika je u pitanju. To vam je poput onog sholastičkog disputa o broju anđela koji mogu stati na vrh igle. Janko kaže 1.245.452.231, Marko tvrdi 2.322.431.765. Pa ko ne veruje, neka broji.
Kolumna je, fakat, napisana u donekle posprdnom tonu, iako se, kada je reč o datoj temi, nikada ne može biti dovoljno posprdan. Uprkos svemu, sada ću se malo uozbiljiti i progovoriti neku o mnoštvu zala koja proizilaze iz političkog sistema zasnovanog na, u prethodnoj kolumni, opisanom modelu. Kada, recimo, građanin X da svoj glas, da rečemo, kandidatu Y sa zadnjom namerom da napreduje u karijeri i da zaposli što je moguće više rođaka po takozvanim državnim agencijama, njegov gest nije izraz njegove slobodne političke volje, nego je motivisan ili pustom željom ili teškom, da prostite, nuždom. Ako se građaninu X posreći, pa njegov kandidat zasedne na prezidencijalni tron, građanin zadovoljno trlja ruke jer je „završio“ posao, što je u izvesnom smislu tačno, ali u tom zadovoljstvu građanin ne opaža da je izgubio slobodu. Budući da čitavo jedno mnoštvo građana ima želje i nužde, čitava stvar završava kao jedna velika nužda, kao carstvo neslobode u kome glavnu reč vode instinkti i niske strasti.
Srbija je ovoliko neuspešna i ovako razdešena iz prostog razloga što ona nije zajednica slobodnih građana, već slučajni skup individua povezanih trenutnim interesima. Valjda je zato u Srbiji sve trenutno, provizorno i valjda zato ništa, naročito ništa dobro, ne uspeva da pusti koren. Glavna osobina tih, nazovimo ih građanima, jeste podložnost svakakvoj manipulaciji i basnoslovna prijemčivost za političke lagarije, čak i u ovoj predizbornoj kampanji, kada su se političari dibidus ogolili kao preispoljni lažovi i šarlatani.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
