Porno skupština

Moglo bi se, štaviše, reći da su pornići i rijaliti guženja samo vrh ledenog brega sveopšte pornografije koja se u najširem značenju tog pojma može definisati kao – unovčavanje odsustva dobrog ukusa i stida.

Kao što znate, moja malenkost se kloni gledanja srbskih televizija (svih boja) – i svima preporučuje da slede njen primer – ali ponekad ipak pogleda vesti, kao što je učinila preksinoć i kao što je imala šta i videti.

Komedijant slučaj je udesio tako da sam – čim se na televizoru pojavila slika – u magnovenju ugledao poslovičnog radikala, Mrčića, kako se u skupštini saginje pod klupu, tamo skida i zabezeknutim poslanicima pokazuje – ženske roze gaće, po svemu sudeći ne marke Victoria’s Secret, nego Made in Romania.

Šta je ovo – zapitah se – takav jedan mačomen, Srbenda sa dna kace, a nosi jebozovne ženske gaće – i ne samo da ih nosi, odavno ja podozrevam da mnogi radikali to čine – nego ih izlaže pogledima (ne)zabezeknute skupštinske javnosti, očigledno oguglale na sve.

Bila je to, međutim, optička varka koja, uzgred, dosta govori o „objektivnosti“ TV slike. Mirčić se, naime, bio sagnuo da gaće izvadi iz (pretpostavljam) neke kese, ali je na trenutak izgledalo da ih skida.

Ono, međutim, što je posle uradio, bilo je pornografskije nego da ih je skinuo.

Gaće su mu u stvari poslužile kao dokazni materijal protiv popečiteljke Zorannahe MIhajlovićeve – po kojoj tačno tački optužnice, ne znam, nisam se udubljivao u Mirčićev solilokvij – koju je radikalna vedeta, Vjerica Radeta, simultano obasipala invenktivama za izdaju, lopovluk, etc.

Moram priznati da me je zapanjila filosofsko-narodnjačka ataraksija (ispod koje je, naravno, sve ključalo) sa kojom je Zorannaha slušala i gledala optužbe i dokazni materijal, sve dok se u neko dobra potpredsednik skupštine nije nakanio da prekine sednicu.

Ali viđite sad dijalektičkog obrta. Po meni u tom zamešateljstvu je glavni pornograf ispala Zorannah, a ne Mirčić i Radeta, koji su samo sledili svoju prirodu.

Da sam se, recimo, ja zadesio na Zorannahinom mestu (ko zna, možda me i to strevi), izgovorio bih u mikrofon more marš svi u 3LPM, dao ostavku na funkciju i članstvo u stranci, zauvek izašao iz skupštinske sale i politike i potražio neki manje privilegovan i slabije plaćen, ali dostojanstven posao.

Opštepoznato je u psihologiji i sociologiji da u situacijama kada im se to iz ovog ili onog razloga – od kojih su neki vrlo primamljivi – ton (i domete) jednog društva određuju njegovi najgori i najprimitivniji segmenti.

Vidite li vi na našoj političkoj sceni neku stranku/pokret/grupu građana koja u obraćanjima javnosti upotrebljava reči „vrlina“, „čast“, itd.

Ne vidite.

Nećete ni videti.

Ali ćete videti svog boga.