Pozlaćivanje Sebastiana

Evo, zavirite večeras u Podfamoznost, pa ako ne pročitate komentare da to zaista i jeste tako i da je to dimna zavesa, vađevina i bla, bla, bla, secite me gde sam najtanji.

Idemo dalje. Ako već dubaru da moja malenkost radi za Vučića smatrate svetom istinom, nemojte smetnuti s uma da je – uprkos udarničkom radu za Vrhovno Biće – ista ta malenkost smogla snage da osnuje glavnu opozicionu stranku – Đilasovu Stranku slobode i – krv ti jebem – pravde. Kako to – osnivač? Šta to pričam? Evo kako, evo šta.

Nekolicina među vama, koji pamte duže od tri dana, setiće se da sam se u Famoznom mesecima sprdao sa Đidom, blanko vođom nepostojeće opozicije koji nema stranku, sve dok Đido konačno nije ukačio da je to em smešno, em isuviše besprizorno, pa je (malčice) odrešio kesu i prekonoć osnovao SSP i na slobodnim i pravednim, je li, stranačkim izborima bio izabran za predsednika.

Mislite li da mi je Đido rekao hvala? Ma jok. Ali jbg, rodio sam ga – SSP, ne Đida, to ova majka ne bi rađala – valja mi ga dakle ljuljati, sledstveno u nameri da vidim šta mi političko čedo radi i šta mu se događa svratih na www da potražim SSP-ovu veb-stranicu. Kad Sebastian Kurtz. SSP nema veb-stranicu. Ima samo Fejsbuk profil. Nisam dalje istraživao, ali pretpostavljam da se sa SSP-om može stupiti u kontakt preko adrese sspŽgmail.com.

Ako u vremenu u kome i šusterske i poslastičarske radnje imaju veb-stranice, stožerna opoziciona stranka tako nešto nema, to znači da to nije stranka nego zasenjivač političke prostote, puka maketa, poput onih kartonskih Terazija. Ah, da. Izvinjavam se. Nisam u obzir uzeo mogućnost da je čuveni haker, Vesić, izbrisao SSP-ov sajt.

Ja sam, dakle, rodio SSP, vas će njegov predsednik jebati u glavu – uši će vam zavrtati – ali to je vaš izbor u koji se ne pačam. Moj izbor je da takve seljačke dubare plajpičim, ne da bi sprečio Đidov i Guzijanov dolazak na vlast – to je neminovno, determinizam je tako odlučio – nego da bih sačuvao sopstveni integritet pred cunamijem kretenizacije koji pustoši tobožnju „bolju“ Srbiju i preti da nakon džiberskih pretnji Bajagi i javnih ponižavanja Jezdića, Bajaginu i Jezdićevu decu počne prisiljavati da se ako hoće da dobiju člansku kartu SSP i da se zaposle, javno odreknu očeva. Zašto toliko preterujem?

Uopšte ne preterujem. Tako se u Srbiji radilo četrdesetih godina XX veka. Zašto se ne bi radilo i dvadesetih godina XXI. Vaistinu – zašto ne. Guzi, dakle, Đido kad stupiš na scenu. Pet puta nevađeno! Sebastian ti se pozlatio.