Pridrži me za reč

A polit-gitarista će kao iz topa: „Morate me držati za reč.“ Eh – ima raznih reči. Smeo bih se kladiti da je Mlađan na umu imao reč koju ja u ovoj kolumni eufemistički nazivam Crven ban. Znate ono: u'vatiš me za k.

Ne insinuiram ja da Dinkić Mlađan nije čovek od reči, makar ta reč bila i Crven ban. Ali državni poslovi, poslovi uopšte, odavno se ne vode na reč. Meni je lično žao što je tako. Svet je bio mnogo bolje mesto dok se tako radilo. Ali, šta ćemo, promenila se vremena, iskvarili se ljudi i svi se poslovi, a naročito državni, odavno vode uz budnu pažnju nadzornih organa. Pogotovo bi ovde, gde je politička klasa tradicionalno sklona otimačini i lopovluku, trebalo da se tako vode. Opet ne kažem da Dinkić spada u klasu takvih političara. Ali i za njega i za nas bilo bi mnogo i bolje i jednostavnije da se povelika kinta od „Telekoma“ okači o neku čvršću kuku nego što je bilo čija reč.

Nije da u protekle dve decenije nismo političarima verovali na reč. Jedno vreme smo – hteli ne hteli – morali da im verujemo. Tokom tih dveju decenija mnogo toga je otišlo na doboš i stalno su nas polit-prodavci uveravali da će pare da idu u infrastrukturu i zapošljavanje. A puteva, gordo nazivanih „koridorima“, nema ni od korova. Nezaposlenost raste. Kao i inflacija.

Sumnjičav kakav sam, zatvorio sam se u sobu da se konsultujem sa kristalnom kuglom. Loš znak je bilo to što se onaj moj debeli vuk – osećajući buduće masne obroke – već uveliko oblizivao. A ni kugla nije imala da kaže ništa novo. U najboljem slučaju – citiram kuglu – biće izgrađeno petnaestak kilometara nekog autoputa. Može se očekivati da se ponovo otvori nekoliko odavno izgrađenih obilaznica. A ostalo? Upitah kuglu. Ostalo – sleže kugla ramenima i pokaza u pravcu debelog vuka – ostalo ide njemu.

Da sve bude mračnije, naleteh i na mišljenja nekih ekonomista koji tvrde da se „Telekom“ daje ispod cene i da – uopšte – ne vide jasan razlog zbog čega se prodaje takvo jedno profitabilno preduzeće. Ali ja sam u kugli jasno video razlog: opasnu blizinu izbora. Jeste da treba da se – pod uslovom da navijači ne obore vladu – održe tek 2012. Ali za lokalne prilike, to je sutra. Stranački aktivisti samo što nisu krenuli na teren, a stranačke glavešine su većodavno u kampanji. Izvesna buka oko „Telekomovih“ para potrajaće do sledećeg skandala, a onda će pasti u zaborav. Kao i mnoge druge stvari. I neće nam preostati ništa drugo nego da Dinkića uhvatimo za reč.