Izgleda da je i populizmu došao kraj. Ali to uopšte ne mora da bude dobra vest. Videli smo šta nas je snašlo kad se urušio komunizam. Tada smo se – umesto da krenemo napred – vratili u OVO što nam se sada događa. Od početka je, cenjeni publikume, sve to bilo ovako, samo je TOME trebalo vremena da podrije i razori i poslednji temelj civilizovane države i da se, posle mitinga radikala, pojavi u svoj svojoj besmislenosti, bezidejnosti i bezizlaznosti. Ne treba Tomu za TO kriviti, dosta mu je njegovih muka, a bilo je samo pitanje dana kada će neki, možda i bezazleniji povod, pokrenuti lanac događaja posle kojih će i najtupavijima dilberima biti jasno da ovde ne postoji nikakva država u pravom smislu te reči.
Decenijska sprdnja sa idejom demokratske i pravne države (a sve u ime te iste države) nije drugačije mogla završiti. Apsolutna privatizacija države od strane otuđenih političkih hunti i državničko šurovanje sa sumnjivim tipovima koje realne države sudski progone, morala je imati ovakvo ishodište. Odavno ja govorim da država Srbija kako tako opstaje samo zahvaljujući televizijskim prenosima iluzije o njenom postojanju i povremenim pobedama naših sportista. E, u subotu je ta tehnologija, zastarela još u samom početku, definitivno udarila Crvenim Banom o ledinu.
Mnogo je, naravno, lovaca u mutnom koji priželjkuju izbijanje haosa iniciranog Nikolićevim štrajkom, a verovatno – da bi se u haosu sakrili od krivične i svake druge odgovornosti – zdušno rade na izbijanju nereda. Zaludno je takvima govoriti da će u tom slučaju Srbija privremeno završiti kao onomad Albanija. Kažem – privremeno, jer ostatak sveta neće sedeti skrštenih ruku i čekati beskonačno rasplitanje situacije. Posle tog haosa, naime, dolazi ono što su do sada turbopatrioti samo priviđali: protektorat, marionetska vlada i gubitak suštinskog suvereniteta. Koga već – u momentu dok pišem ove redove – nema ni od korova.
Umesto nacionalnog suvereniteta u ovom trenutku imamo dva samozvana suverena, Tadića i Nikolića, koji se nadgornjavaju oko, za opštu stvar, potpuno nebitnih ličnih inata. Ali, kao što pre par nedelja napisah, nama je, sirotinji raji, svejedno: whoever wins we lose. I opet da ponovim: ne treba kriviti ni Tomu ni Borisa; oni su samo baštinici jedne endemske jalovosti, personifikacije jednog zloduha puštenog iz boce još u XIX veku. Bilo bi krajnje vreme da Toma popije čašu vode, a da Boris cimne dupli viski. Pa da stave prst na čelo. Da ne bi bilo rupa na čelima.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
