Mi smo zemlja u kojoj ni po kakvu cenu ne bi smelo da nema vakcine protiv besnila, znate na šta mislim, a eto – ne bi vakcine. Neki kerovi osumnjičeni za besnilo izujedali nekoliko ljudi u Kuršumliji, ovi svati potegnu u dom zdravlja – a i kud bi drugo – kad tamo nestašica vakcine protiv besnila. I utešna reč: možda pseta nisu bila besna, možda su samo bila iznervirana i gladna. I pročaja.
Al’ se frka podigla, po običaju, oko besmislenih, mada ništa manje murdarskih stvari. Gde je sistem zakazao? Ko je odgovoran? Kako je moguće? Ibret opšti. Sad bih se i ja ibretio, ama uzimam u obzir neke „znakovite“ pojave. E pa, cenjeni publikume, država u kojoj je ministar zdravlja obducent ne bi trebalo da očekuje neko naročito narodno zdravlje; ministar, naime, radi sa mrtvacima, tu je slavu stekao, a njegovi pacijenti ne zakeraju. Omaklo im se pa zamakli, a – zna se braćo – mrtva usta ne govore. Mada često izlaze na izbore, ako, takođe, znate na šta ciljam.
Dobro, vremena su teška, kriza, dušmani ne smanjuju pritisak na Srbiju, zavera se usložnjava, ali ako vlada nestašica skupih državnih igračaka, bojnih brodova, supersoničnih aviona i atomskih bombi, zašto, cenjeni publikume, nema vakcina protiv besnila? Pa nije to virus H1N1. Ne mora se vakcinisati cela populacija, nego stotinak nevoljnika koje pomahnitali kerovi izujedaju na godišnjem nivou. Da li je to toliki trošak? Neka jedna doza nedostajućeg, je li, medikamenta košta i svih 2.000 evra, a garantujem da ne košta, zar je moguće da se u državi Srpskoj ne može namaći 200.000 evra za slučaj kada usred noći na nedužne građane nasrnu psi za koje se opravdano sumnja da su besni.
Otvara ovo mnoga pitanja. Poput ovoga. Šta će, na primer, pomahnitali psi na ulici? Ako već štede na vakcinama, zašto štede na šinterima. Sad, nadrkan kakav sam, mogao bih reći da odgovorne boli Crven Ban i za kerove i za kereće žrtve, ama bi se odgovorni uskopistili i samouvereno izjavili: „Nama je Srbija na prvom mestu.“ Obducent je u međuvremenu blagoizvoleo otići – iz nekih razloga u Kruševac – da bi na nekoj konferenciji za štampu zavapio da je jako loše što slučaj mogućeg besnila nije dojavljen jego popečiteljstvu, nego je mimo inistitucija sistema završio u štampi? Na sramotu vaskolikog srpstva. Ne može se protiv (univerzalnog) državnog čoveka, nego sve nešto mislim: da ovaj pičvajz ne ode u štampu, da li bi mrtvozornikove službe obavestile cenjeni publikum da je ujedanja bilo, a da vakcina nije bilo. Čisto sumnjam. Sve bi to prekrili snegovi, ruzmarin i šaš. Kao i onu grupicu diplomiranih pomorskih oficira jedne države koja nema more. Ma kakvo more, nema ni sedam vakcina. Ni mnogo toga drugog.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
