Užas, rekao je dodatno pokolebani Maslać. Kuplerajski duh Ade Ciganlije, naglasio sam, nepovratno je kontaminirao ostatak grada Beograda koji se pretvorio u periferiju Ade Ciganlije i koji bi (da postoji imalo sluha za semantičke finese) trebalo da se zvanično nazove Belgrade by night. Glavni grad Srbije, Belgrade by night, oaza nezaboravnog provoda u pustinji evropske dosade, tako bi mogao glasiti plaćeni oglas za popravku katastrofalnog srpskog imidža.
Pa kad je već tako, rekao sam, kada je Beograd izgubio status otvorenog grada i potpao pod kuplerajski suverenitet Ade Ciganlije, o predsedniku Savezne Republike Jugoslavije više ne možemo govoriti kao o predsedniku SRJ, već isključivo kao o kuplermajstoru, u najboljem slučaju kao o saveznom kuplermajstoru, a njegovi saradnici, u stvari pomoćni radnici, mogu biti pomenuti samo kao lopovi, narko-dileri i seks-trafikanti.
Peta kolona, rekao je Maslać, taj nesvršeni bogoslov kome je diploma izmakla za dlaku. Peta kolona je kriva za sve, tako je smatrao Maslać, koga su lakovernost i ljubav prema otadžbini na kraju oterale u smrt. I to u Nemačkoj u kojoj je smrt pre sedamdeset pete godine ravna čudu.
Tamo, krajem osamdesetih, u Maslaću je proključala slobodarska krv i nikada se više nije ohladila. Poput mnogih teologa, ali i ateista, Maslać je u takozvanom Slobodanu, navodnom Miloševiću, čija je zvezda bila u vrtoglavom usponu, video mesiju koji će Srbiju izvesti iz komunističkog Misira u Obećanu zemlju, u Nebesku Srbiju, zemlju meda i mleka, koja se u morbidnoj mašti prostirala svuda gde su bili srpski grobovi, kako je to formulisao jedan notorni imbecil, redovni član SANU.
Kad bolje razmislim, ništa se drugo nije moglo ni očekivati od čoveka koji je čvrsto verovao da paklica Ernte-a 23 sadrži dvadeset tri cigarete, koji je uporno kupovao Ernte 23 i po duvandžinicama uporno reklamirao nedostatak triju cigareta zahtevajući kompenzaciju ili povraćaj novca i koji je, na kraju, iz protesta zbog nedostatka tih triju cigareta, sramno kapitulirao i prestao da puši.
Lakovernost ga je odvela najpre na Gazimestan, potom i na mnogo gora mesta. Kao maltene diplomirani bogoslov, počašćen je privilegijom da bude jedan od takozvanih nosača kivota sa svetačkim moštima, koje su bezbožnici, sa Maslaćem, nesvršenim bogoslovom na čelu, nosali širom ondašnje SFRJ u cilju zastrašivanja nesrpskog i nepravoslavnog stanovništva.
Novinske fotografije na kojima se, između ostalih nosača kivota, lepo video i Maslać, odeven u raskošnu đakonsku odeždu, preplavile su svet. Maslać je te fotografije čuvao kao najdragocenije relikvije. Kada je bio dobre volje i kada bismo malo popili, nije prezao da mi ih pokaže, u njegovoj sobi, u samačkom hotelu Meininger, na periferiji Frankfurta na Majni.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
