Tek sad vidimo da takozvani naprednjaci nisu ošljarili sastavljajući stranački program. Jeste da im je trebalo dve-tri godine da napišu sitnu „belu knjigu“, ali vredelo je uloženog truda.
Izgleda da su Toma Aca & co odlučili da nas vrate u lepšu prošlost. Ako se dokopaju vlasti, možda će ponovo uvesti obavezan vojni rok. Doduše, već juče su iz SNS demantovali Pelevića, koji je Danasu potanko objasnio zašto i kako će omladina ponovo u regrutne šinjele. Neko se tu debelo zatrčao, ali hajde da vidimo kako bi to moglo da se ostvari.
Ja, recimo, protiv toga nemam ništa protiv. Nisam svojevremeno baš rado otišao u vojnike iz prostog razloga što nisam lud, ali petnaestomesečni boravak u JNA ne smatram protraćenim vremenom i „izgubljenim periodom u životu“. Ako u vojsku odeš mlad, kao što sam ja pametno učinio, onda ti obuka ne padne teško, sretneš interesantne ljude, naučiš štošta, ojačaš fizički i uopšte – izvesni napori i ograničenost slobode dobro ti dođu kasnije u životu. Ako ni zbog čega drugog, a ono zato što je Srbija tradicionalno paravojna država.
Doduše, ne vidim kako bi povratak obaveznog vojnog roka uticao na stabilizaciju političkog i ekonomskog stanja u Srbiji pod šljivama. Ljubitelji gromoglasnog kvantiteta – a naprednjaci i njihovi fanovi to svakako jesu – tvrde da će tako biti ojačana borbena gotovost zemlje koja je sada spala na nekih (ovo je navodno narodnjački podatak) 5.000 vojnika. Što jes – jes, to je vaistinu malo, mada brojnost u modernom ratovanju više i nije od presudne važnosti. Nema više pozicionih borbi, razvučenih frontova i masovnih bitaka. I u ratu je danas, kao i u svemu ostalom u ovom visokotehnološkom svetu, sve nekako potuljeno, sve nekako izdaleka, sve posredovano, takoreći – otuđeno.
Ima ovde, naravno, jako puno geostratega koji još uvek misle da u rukama Mandušića Vuka svaka puška ubojito puca. Ne bih da potcenjujem Mandušićevu pušku, ali poenta je pogoditi nekoga, a kako da ga pogodiš kad je ili visoko u vazduhu ili predaleko na zemlji. Šta hoću da kažem: 500.000 vojnika naoružanih samo puškama, pištoljima i ašovčićima nisu neka naročita sila, a veoma su laka meta za sofistikovana sredstva masovnog uništavanja.
Ta tehnološka prikraćenost Vojske Srbije možda bi se mogla nadoknaditi srpskom domišljatošću i iz nje izvedenom pravničkom ujdurmom. Treba samo u onom smandrljanom ustavu ispod preambule dopisati podpreambulu koja će našoj vojsci zagarantovati pobedu u svim budućim ratovima, pa ako nam se nekim slučajem omakne da neki rat i izgubimo, možemo se pozvati na pravdu i požaliti se upravi vodovoda, najnadležnijoj za takve sporove. Dobra vest za buduće regrute bila bi da SNS, prema Pelevićevom tumačenju, predviđa vojni rok u trajanju od tri do pet meseci. To je, kažu, dovoljno za pešadijsku obuku.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
