Pitam se: da li je Jego Sijatelstvo, Tadić, proučavao političku filozofiju Josifa Visarionoviča? Čisto sumnjam! Jer da jeste, svakako bi nabasao na duboku Kobinu misao: kadrovi rešavaju sve. Elem, cenjeni publikume, pošto već godinama živimo u demokratiji, moramo se pomiriti s tim da više nema „ljudi posebnog kova“. A upravo na te je Staljin mislio. Na prekaljene kadrove, kadre stići i uteći i na strašnom mestu postojati i – kad zatreba – pripucati u potiljak neprijateljima revolucije.
E, dobra stara vremena, ne povratila se. Istina, i Borisovi kadrovi znaju da ponekad zapucaju, ali uglavnom – ne u svoju – nego u DS-ovu i Tadićevu nogu. Bože me prosti, nedolično je, mislio sam da zbog toga hramlje, kad ono nešto drugo. I sa mnom je sličan slučaj, diskus hernija, vučem se ko prebijen. Zamor materijala.
Mlađi kadrovi su, međutim, živahni. Ponekad i previše. Uzmimo slučaj Wu Kjer Ema, inostranog popečitelja, Bili D Kida pucanja u državne i partijske noge. Taj junoša ne propušta nijednu priliku da se maši za verbalni nagan, a posle kom opanci kom obojci. Kako vreme odmiče sve sam skloniji da poverujem da je Koštunica Tadiću poturio Wu Kjer Ema, zajedno sa još nekim svojim i Ćosićevim kadrovima. Jer, Wuove se retorike ne bi postideo ni počivši Slobodan Milošević.
Elem, Vučina nam pre neki dan saopšti da će se Srbija, popustimo li za jotu glede Kosova, raspasti kao kula od karata. Ima mnogo, smatra Wu, onih koji priželjkuju eventualno pomirenje i normalizaciju prilika na Kosovu da bi – čim se to zbude – krenuli u „komadanje Srbije“. Onda je prešao sa reči na dela i pokazao prstom na Sandžak, kao na Pijemont budućih raspada. I sve u tom smislu. I sve tako nešto. Ambicija je, bato, čudo. A Picopevac nije glup: kuži trendove, uzjahuje olinjalu ragu svesrpskog derta i čemera. I čeka svoj trenutak.
Ambicija daje snagu, ali i zaslepljuje. Pa u toj zaslepljenosti Wu ne vidi da je Srbija u poodmakloj fazi, ajde i ja da budem učen, dekompozicije. I znate šta: da još uvek nisu na snazi fizički zakoni (a dokad će, ni to se ne zna) sve bi ovo za pola sata otišlo u 3LPM. Nema, dame i gospodo, društvene kohezije. Niko živi ne veruje u državu Srbiju. Državni činovnici sa svoje strane čine sve da i ono malo zanesenjaka izgubi veru u nju.
Gotovo da više nema nikakve bitnije razlike između političara, kriminalaca i estrade, s tim da se ovi prvi još uvek razvode u potaji. I onda će Wu Kjer Em da nam spase Srbiju. Ćorav posao. Onolika ruska carevina izgubila poverenje među podanicima. I očas pade u ruke ljudima posebnog kova.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
