Premijerki Brnabićevoj – kako se onomad slobodno informisasmo – „negativni kliping“ stiže četvrtkom, mojoj pak malenkosti isti takav, a verovatno i slobodniji, stiže svaki bogovetni dan upakovan u podfamozni komentatorluk.

Evo, recimo, šta je juče napisao određeni „El Grande“: „Druze tzv basara sedi, 1! Nisi dovoljno dobro radio, kao drug tzv panovic i „onaj glupan iz idola“ i nisi usao u upravni odbor rtsa, a svi smo svedoci koliko si se trudio i zeleo!“ A evo pak šta je napisao izvesni „o dron“: „Otkricem da Vucic nije izmislio ni zapoceo medijsko zamracivanje, Basara mu se opet toplo preporucuje. A da „nase pravo da znamo sve“ nije dibiduz zamraceno pokazuje jucerasnja blistava vest da su Krle i Panovic izabrani u Upravni odbor ovog Javnog servisa.“

Pa kako sad pitam ja vas slobodno informisati publikum koji je preslobodno informisan prozorljiv i dobro upućen u prikrivene želje i ambicije moje (i drugih) malenkosti koja se bajagi zalaže za slobodu štampe, grmi protiv politike dupeuvlačenja, a ovamo se odaje visokoj analnoj speleologiji, sve u nadi da će Vučić znati to da ceni i posledično me postaviti u UO RTS, što, fakat, priželjkujem od ranog detinjstva, a što izgleda neću doživeti jer mi ga je JSP „spustio“, pa u UO RTS instalirao Panovića i bivšeg koleškog asesora, Krleta.

Uprkos srušenim snovima i izneverenim upravnoodbornim nadama, umesto da se u razočarenju odam kritici rodonačelnika medijskog zamračivanja u Srba, Vučića, nastaviću da kritikujem sva ta divna stvorenja koja čame u medijskom mraku. Koga vi zajebavate, dame i gospodo? Da li su Vučić & Co ispred trafika naše zemlje ponosne postavili kontrolore prodaje nezavisne štampe koji zapisuju ko je kupio Danas, Vreme i NIN i zapisano dostavljaju „tamo gde treba“? Nisu? Ili bar još nisu (ideja nije loša, može se tako zaposliti iha-ha članova i simpatizera)? Pa šta vas onda tako slobodoumne i željne kritičke reči sprečava da kupujete Danas, Vreme i NIN, čije žalosno male tiraže – iako ih znam – ne smem ni da pomenem.

Da nije možda skupoća? Ne bih rekao. Po ceni primerka Danasa, osim Danasa (ili neke žutare) u Srbiji se ništa ne može kupiti, a po ceni pomenutih nedeljnika (možda) se može kupiti paklica najjeftinijih cigarčina. Pre će biti, držim, da vas za slobodu medija – za medije uopšte – savršeno boli Crven Ban, a da o neslobodi medija blebećete iz istih motiva (i sa istom tupoumnom samouverenošću) kao što misice pričaju o miru u svetu i o pomoru delfina u Biskajskom zalivu. Da nije tako, da vas sloboda – ne samo medija – uopšte interesuje, ni Vučić ni bilo ko drugi ne bi mogao da je „guši“.