Solidarnošć

 Evo, pre par dana, recimo, neki je „nezavisni, nepristrasni i reformisani sud“ presudio da Danas ima plaćati i pičvajze drugih novina. U ovom slučaju, Glasa javnosti i Kurira. Solidarno, bato. Kako stvari stroje, utuživanje Danasa će skorih dana postati profitabilna privredna grana. Solidan biznis. Bez ikakvog rizika. Jer – citiram Panovića – ni jedan jedini spor nije presuđen u korist Danasa. Što je, mora se priznati, malo čudno. Ili, možda, i nije. Možda samo Danasovi sudski sporovi volšebno stižu na stolove sudija, Sahibijinih i Stojkovićevih poslušnika i poklonika. Da se to srediti na pisarnici. Ako razumete šta hoću da kažem.

Stvar je već otišla tako daleko da je sloboda štampe u ovom momentu značajno manja nego za vreme Miloševića, ako izuzmemo terminalni period njegove vladavine, kada je donet onaj famozni zakon o štampi i kada su (možda iste kadije) globile i kapom i šakom. I uopšte, sve je više stvari, pojava i likova koji nas podsećaju na kraj devedesetih godina prošlog veka. To se u zvaničnom žargonu zove – nacionalno pomirenje. A to u neku ruku i jeste ako „nacionalo pomirenje“ znači mirenje sa činjenicom da će Srbija po svemu sudeći zauvek ostati (polu)mračni vilajet i carstvo orijentalne neslobode.

Već sam ovde ukazivao na notornost činjenice da se duševni bolovi leče na neuropsihijatrijama. I da se leče psihoterapijom i medikamentima, a ne parama ionako siromašnih novina. Štampa je, gospodo, slobodna. Ili nije slobodna. Nema tu međustanja i „srpskih specifičnosti“. Znamo, naravno, da se netačne činjenice ne smeju objavljivati. Ako nekog nabedite da je nešto ukrao, a ovaj to nije uradio, to je sasvim druga stvar. Iako totalni laik u pravnim stvarima, savetujem popečiteljku Malović da beogradskom kadiluku nekako obznani da su „duševni bolovi“ veoma fluidna stvar, gotovo metafizička, i da više priliče pesnicima nego šarenom društvu „patriotskih“ džambasa i siledžija koji – gle čuda – prednjače u podnošenju tužbi. Kad smo već na tom skliskom terenu, šta – recimo – da radimo u slučaju da nekog tuženika boli Crven Ban zbog toga što nekog đuvegiju boli duša? Kome on da se žali? Kakvom pravnom leku da pribegne?

S druge strane, hvala bogu, možda se bliži datum dobijanja EU kandidature. Gospodar se u to usrdno uzda i ubeđuje opoziciju da se uzdrži od izbora dok hatišerif ne stigne. Možda bismo mi – Danas i njegovi tuženici – mogli da ubacimo poneki klip u točkove njegove evropske revolucije. Tako što ćemo internacionalizovati problem astronomskog solidarnog globljenja ovih novina. Nema vajde od NUNS-ovih saopštenja i protestnih reakcija javnosti. Panoviću, savijaj tabak pa piši sitnu knjigu u Strazbur.