Špinovanje

Izgleda da je to postalo trend pa se i ja nosim mišlju da izvadim silikonske umetke. Sa trbuha. Otkuda oni tu? Tu su zahvaljujući radoznalim svatima. Malo, malo pa me neko upita, a je li, što si se tako ugojio. Takvima odgovaram: nije to salo, to su silikoni; životna mi je želja bila da imam bujne sise, nisam mogao da odolim, ali sam se pred samu operaciju postideo, pa sam rekao lekaru da ih spusti malo niže. I sad snosim posledice. Ne samo u estetskom smislu, to bih nekako podneo, ali imam kletu diskus herniju, pa se zbog stomačnih sisa teško krećem.

Toliko o silikonima, sledi povratak u pustinju realnosti. Izgleda, cenjeni publikume, da su naša država i njeni državnici – kada su se strasti malo stišale – ukačili da su preterali sa antiterorističkom borbom. Nije postignuto nacionalno jedinstvo oko Ugričićevih ubilačkih namera, a možda su u Glavnom Čardaku DS-a skontali da na brljotinu popreko gledaju uglavnom njeni članovi i glasači. I šta? Ništa! Umesto da poprave štetu – što je iluzorno očekivati – ili bar da zaćute, naši državnici su posredstvom, je li, slobodnih medija odlučili da vama, cenjenom publikumu, dokažu da su u pravu.

Kako? Evo kako. Ne možeš da uključiš televizor, a da ne ugledaš neku debatu o slučaju Nikolaidis. Scenario je sledeći. Voditelji/ke, koji za razliku od Ugričića znaju šta nameštenik sme, a šta ne, dovedu dvoje proverenih ljubitelja (možda i korisnika) države i jednog antiprotivnog ili antiprotivnu. I vozi, Miško. Razumljivo, antiprotivni ima pravo da slobodno govori – ustav mu to garantuje, bato – ali prijatelji države su u većini.

Ne može se reći da su arogantni, to ne, ali sve se tako nekako namesti da antiprotivni veselnici deluju antipatriotski, mondijalistički i soroševski, što kod vas, cenjenog publikuma, stvara subliminalni utisak da su državni ljudi u pravu, sledstveno i država, ali da su, eto, i državni ljudi i država široke duše, pa tolerišu suprotna mišljenja, sva osim onih koji pozivaju na terorizam. To, bajagi, no pasaran. I da vi nešto rečem: bespogovorno bih stao na stranu države i državnih ljudi pod uslovom da mnogi državini dilberi nisu govorili govorom mržnje, a za neke se opravdano sumnja da su u terorističkim akcijama i učestvovali.