Balašević je, naime, negde rekao da on „nije srpski, nego jugoslovenski autor, a da je čisto srpski autor Bora Čorba“ i to je bilo dovoljno da se patriotske novindžije, patriotski sportisti i patriotski komentatori zdravo konsterniraju. Sad će, pretpostavljam, Poslastičarević staviti Balaševića na onaj skomračni spisak, pa nek vidi šta će.

Istanjili se živci, cenjeni publikume. Dvadeset i četiri godine života u atmosferi neprestane histerije učinile su svoje i Đoka je proglašen izdajnikom. Čekaj, malo! Otkuda večno budne novindžije znaju da je Balašević uopšte Srbin? Čovek je rodom iz Novog Sada, a Novi Sad je višenacionalna varoš, može biti da je Đoka neke druge nacionalnosti ili čak dete iz mešovitog braka. Ali to je samo njegova stvar. Tim pre što se, kako sam se obavestio iz patriotskog teksta, Đorđe ničega nije odricao nego je samo izrekao notornu činjenicu da njegova muzika vaistinu uveliko prevazilazi granice Srbije i da je i dan danas rado slušana širom ex-yu prostora.

Kao što je to bio slučaj i sa Borinom, čisto srpskom muzikom pre nego što je Đorđeviću Koštunica nasuo saliguz u kafu i uvukao ga u mračne dubine svoje pravoslavno-sajentološke sekte.

Tabloidi su se ovde odavno otrgli svakoj kontroli, tabloidne redakcije se prosto raduju svakoj nesreći, katastrofi, svakoj gluposti i svakom pičvajzu i to se ne da pravdati poređenjem sa sličnim publikacijama po belom svetu. I po belom svetu tabloidi se bave aferama i estradnim sisama, dupetima i celulitima, ali se ne upuštaju u cinkarenja, širenja mržnje i donošenje blanko presuda. Bacim malopre pogled na veb-stranicu ozloglašenog Sana i, znate šta, u poređenju sa našim novinčinama, San mi je zaličio na Literaturnaju gazetu iz njenih najboljih dana.

Neki red se u štampi svakako može zavesti, a da to ne bude nikakvo „gušenje slobode štampe“. Ali ko da ga zavede? Našim državnicima i politikantima ovakva štampa savršeno odgovara. Em sirotinju raju održava u stanju neprestane pomahnitalosti, em im dobro posluži prilikom obračuna sa dušmanima. I tako će ostati dok im se iste te štampane stvari pre ili kasnije ne olupaju o glavu.