Tajna soba – tri sa tri

Ništa, međutim, od svega toga. Pominju se samo neki kilometri filmske trake, na kojima su snimljeni maršalovi susreti sa nepodobnim, nepostojećim i zglajzalim ličnostima koji – iz rečenih razloga – nikada nisu prikazani u javnosti.

Ali to uopšte ne znači da su tajni? Ono jeste, mi živimo u vremenu i kulturi u kojoj se smatra da ono čega nema na televiziji nema ni u realnosti. Ali maršal je živeo u drugom vremenu? Svim tim „tajnama“ prisustvovao je popriličan broj osoba koje su, uprkos neporecivoj lojalnosti, prosto morale ovde-onde ponešto progovoriti o tome. A kad čovek malo bolje razmisli, sudeći po delimično otkrivenom spisku tajni – i nisu morale. Nema tu ničega epohalnog, niti ga može biti iz prostog razloga što se drug Valter, zahvaljujući ogromnom iskustvu stečenom u hotelu „Lux“, sasvim sigurno pobrinuo da u javnost nikada ne dospe ništa što mu i u posmrtnim danima ne bi bilo po volji.

Uprkos tome ne treba sumnjati da će u mesecima koji slede cenjeni publikum imati priliku da – najverovatnije u „najstarijem dnevnom listu na Balkanu“ – čita iscrpne i beskrajne feljtone o mutnim poslovima i mračnim danima Velikog Srbomrsca, koji se – viđi vraga – na vlasti decenijama održavao poglavito zahvaljujući Srbima. Koji su ga, baj d vej, najviše i voleli. Dok mu nije istekao rok trajanja.

Nije da huškam na paranoju, ali ipak sam na rečenom sajtu pronašao nešto što bi možda moglo poslužiti kao tema za teoretičare zavere. Reč je o fotografiji sa nekog dočeka Nove godine, na kojoj su u bliskom susretu prikazani maršal i Leka Ranković – Marko. Neko bi se mogao upitati: pa šta? Kako, bre, šta? Tito na glavi ima kaubojski šešir, a leka pravu pravcijatu papsku tijaru.

Evo i ključa za tumačenje: Kaubojski šešir nedvosmisleno govori da nas je još Tito prodao Amerikancima, a papska tijara na Lekinoj glavi svedoči da nas je o istom trošku prodao i Vatikanu. Samo je tijaru stavio na Lekinu komunističko-pravoslavnu glavu. Da se vlasi ne dosete.