Malo malo pa naše Vrhovno Biće, baš onako decidirano i s visoka blagoizjavi da ne čita Danas, u čemu, da kažemo, nema ništa zazorno, stvar je slobodnog izbora ko će koje novinčine čitati – zato ih i ima svakakvih – sledstveno na to ne bih obratio pažnju da poslednja Vrhovna izjava o nečitanju nije koincidirala sa mojim ponovnim iščitavanjem knjiga K.G. Junga.
Ali tema naše današnje kolumne nije – a zacelo ste se ponadali da jeste – psihološka studija na temu da li naše Vrhovno Biće tako žučno negira nekrivično delo čitanja Danasa zato što ga u potaji čita, a smatra da to ne bi trebalo da čini – ne, tema naše kolumne je nešto drugo, nešto što zaslužuje kraći uvod.
K. G. Jung piše – a ja prepričavam u kratkim crtama- da je krajem XIX i početkom XX veka glavni uzrok neuroza bila (manje više prisilna) nejebica, a da je globalni konflikt libida i imperativa kulture u jednom trenutku „prevaziđen“ optom liberalizacijom seksualnosti. Ali kada je, piše dalje Jung, zavladala deviza samo jaši mi smo naši i kada je počelo sveopšte guženje, neuroze nisu završile u ropotarnici istorije nego su pribežište našle u neurotičnim (katkad, bogme, i psihotičnim) politikama, a politike koje su usledile ubzro nakon što je Jung to napisao (fašizam, nacizam) pokazale su da je Jungu svaka bila ka vladičina.
Pade mi – „na marginama“ čitanja Junga – na um da se uzrok ekstremne neurotičnosti ( povremeno i psihotičnosti) srpskog društva i njegovih politika krije u činjenici da smo mi preskočili dijalektičku fazu seksualnog potiskivanja i da smo od početka nesvesne i libidinozne energije investirali u politiku, sledstveno čemu smo u pogledu poltičke sumanutosti uveliko prevazišli ostale evrospke narode.
Na čemu temeljim tu tvrdnu? Evo na čemu. Mit o srpskoj patrijarhalnosti i čednosti jedan je od najlažnijih srpskih mitova, a ako neko misli drugačije neka zaviri u dnevnike Nikole Krstića ili – još pikantnije – u Žizniopisanija Nićifora Ninkovića, ili – najpikantinije – u etnološke studije u kojima se govori o zadružnim očevima koji guze žene svojih sinova i prave decu kojima su sinovi istovremeno i očevi i braća, a koji će – kad kucne njihov čas – snajkama praviti sinove koji će im biti i sinovi i unuci. Ima indicija da je po zabitim srpskim selima ta praksa i dan danas „na snazi“.
U ostaku Evrope (bar u njenom uređenijem delu) vekovi seskualnog (manje više prisilnog) uzdržavanja i potiskivanja rezultirali su (manje više prisilnom) uzdržanošću i u politici. Mi, kao što dokazima potkrepih, problem sa seksualnim uzdržavanjem nismo imali, sledstveno se ni u politici nikad nismo uzdržavali, stoga mi nije jasno zašto toliko cvilimo kad nas političari (svih boja) guze kao sanske koze. Ne mogu da se uzdrže. Kužite li stari moji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
