Tek kasnije, kada se otrov greha kao kuga raširio po dušama, ljudi su u svemu počeli da vide otrov, iako je u suštini vrlo malo supstanci zaista otrovno, naravno ako se ne preteruje. Po današnjim idiotskim standardima otrovnosti, inhaliranje dima samo dvaju nekadašnjih ubitačno jakih cigareta drava bilo bi dovoljno da usmrti odraslog čoveka, u ona vremena, kada se nije puno polagalo na otrovnost, ljudi su godinama pušili po tri, četiri paklice drave dnevno i ništa. Neki od tih pušača starog kova još uvek su živi, mogu posvedočit, ako zatreba, ako ne poumiru dok se ne vratim iz Zagreba.
Po redu vožnje – koji tada bio svetinja – putovanje od moje kasabe do Beograda trajalo je deset sati i četrdeset pet minuta i voz je uvek u minut tačno stizao na Prvi levi peron beogradske Železničke stanice. Mnogo je bolje, pomislih, putovati deset sati i stići u minut tačno, nego nasesti na propagandu današnjih masovnih prevoznika – koji obećavaju munjevitost, kule i gradove, vrhunsku uslugu i ostale trice i kučine – pa završiti u nekoj jaruzi, ili, češći slučaj, nikada ne stići tamo kud si naumio. U Jugoslaviji se zaista sporo putovalo pomislih, ali se uvek stizalo na odredište, to se Jugoslaviji mora priznati. Svaki je ondašnji kondukter, o otpravnicima vozova i šefovima stanica da i ne govorim, izgledao ozbiljnije, odlučnije i borbenije nego general-lajtnanti sumornih vojski državica nastalih na razvalinama Jugoslavije – od kojih su mnogi, pre nego što su proizvedeni u generale, zaista bili recepcionari i kondukteri – i koji u najboljem slučaju, liče na uniformisane pajace i portire trećerazrednih pariskih hotela. Imali su, ako se dobro sećam, nekadašnji kondukteri diskreciono pravo da metkom u potiljak likvidiraju svaku protuvu koja bi se drznula da se vozi bez uredne karte, nije ta praksa ni onda bila popularna, nije se u javnosti mnogo govorilo o tome, možda je to, u svari, bio samo mit, svejedno, ta je praksa preventivno delovala – švercovanja u vozu nije bilo, ili je bilo presedan, sledstveno čemu nije bilo ni šverca drugih nezakonitih stvari, droge, na primer, seks trafiking je i na zapadu bio tek u povoju, švercovanje u vozu je majka svih švercovanja, pomislih. Sećam se da sam, na dugim putovanjima iz moje kasabe u Beograd, sve vreme, kao opčinjen, zurio kroz prozor kupea i prosto upijao svaki metar pređenog, skupo plaćenog, prostora – glupost moglo bi se brzopleto pomisliti – ali uopšte nije bilo glupost, daleko je to bilo od gluposti, tako sam mic po mic napamet učio putnu i železničku mrežu Jugoslavije zahvaljujući čemu nikada posle nisam došao i situaciju da završim u nekoj nedođiji, kao žrtva nepouzdanih auto-karti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
