Pisali smo već ovde o delijama koje voze kajake pored Sajma dok se nešto nizvodnije ljudi dave i čuče po krovovima; pominjali smo dilbere koji se češljaju dok im gori baba; prosuo sam onoliko mastila, to jest megabajta, na kritiku srpske sklonosti prema besmislenom konceptualizmu.
Ali džaba sam, po običaju, krečio. Konceptualizam se, jednostavno, ne može iskoreniti. Srbin, bez obzira na rasnu, polnu, versku, nacionalnu i političku pripadnost prosto ne može, a da ne napravi „fazon“. Ne može da ne ispolji individualnost. Bez obzira na cenu. Bez obzira na sve.
Pročitah danas da se u Beogradu procenat takozvanih „belih listića“ popeo na svih 4,9 procenata. Ej more, da su se autori Čiča Gliša i neduhovitih dosetki dosetili jadu pa se politički organizovali, probili bi takozvani cenzus i postali značajan politički faktor Grada Beograda, a ovako su, istina u velikom stilu, svoje glasove na tacni poklonili onima protiv kojih će sledeće četiri godine neodustajno kenjati i protiv kojih će galamiti do neba, a ako bude moguće i iznad. Sad očekujem da se formira žiri koji će nagraditi najuspelije crteže i poruke na „belim listićima“.
Zapanjujuća je ovdašnja sklonost da se nezadovoljstvo seoskim prilikama manifestuje odsecanjem sopstvenog Crvenog bana. Samo li nešto ne štima, samo li se ne zadovolje visoki kriterijumi, eto ti čobana, vade čakije, seku kare i onako odsečenim karama mašu pred nosevima onih zbog kojih su ih ispootsecali. Koje, pak, zaboli Crven ban što su čobani odsekli polne organe. Čisto im i milo. Jer se ostvarilo što se babi snilo.
Tako je i akcija „belih listića“ završila na jedini mogući način – fijaskom. Zagovornici politike belih miševa, pardon – listića, uopšte nisu kaznili Demokratsku stranku, što im je bila namera, jer je Demokratska stranka ubedljivo pobedila, pobedile su i stranke mnogo gore od Demokratske a najveću pobedu su odneli infantilizam i samovolja. Istorija se, kako vidimo, iz dana u dan ponavlja.
Nema nam druge nego da i dalje čekamo Mesiju koji će se jednoga dana pojaviti niotkuda i pozavršavati sve poslove koje „inteligencija“ smatra nedostojnim svog istorijskog poslanja. Jednako ja, još od početka devedesetih, govorim da moć anahronih ideologija ne leži u snazi anahronih stranaka i njihovih još anahronijih lidera, već u slabosti i neorganizovanosti bajagi evropski orijentisanih krugova. A tako je govorio i Zaratustra.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
