Zavera teorije

Ajde što ovi naši zaziru od plutokratskih spletki, ima to nekog uporišta u belajima iz skore prošlosti. Ali šta nagoni site, pijane i dobrostojeće američke građane da iznose uverljive argumente da je Barak Obama ruski čovek, možda i kiborg, koji samo čeka telefonski poziv iz Kremlja, pa da atomske projektile preusmeri na Solt Lejk Siti, to mi nije baš najjasnije bilo. Ali svejedno. Nastavim ja dalje da iščitavam otkrovenja američkih patriota i da – ne bez ponosa – uviđam da su naši teoretičari u stvari belo perje i trezveni i uzdržani ljudi. Da ne dužim: Zajednički imenitelj svih tih pisanija jeste da se ceo svet zaverio da uništi Ameriku, da razori american way of life, da zavede islam kao državnu religiju i da belce genetski modifikuje u crnce. Najprljaviju ulogu u toj smutnoj raboti ima prehrambena industrija, pa spasa Amerike radi, doktori navode spisak proizvoda koje treba po svaku cenu izbegavati da bi se sačuvao zdrav razum i primerna borbena gotovost. Dobro, ne objavljuju to Njujork tajms i Vašington post, ali sve je to štampano u publikacijama koje imaju impresum, redakcije i – pretpostavljam – cenjeni publikum.

Da stvar bude interesantnija, vispreni razobličitelji podmukle zavere se – naučni postupak to valjda zahteva – uredno pozivaju na autore iz Britanije i – ovo je malo čudno – skandinavskih zemalja. Među kojima ,opet, ima sumnjivo mnogo doktora nauka. Bar se nadam da „dr“ ne znači uvek lekar. Tek to ne bi valjalo. A ni ovako nije dobro. Ako ima toliko doktora nauka, pomislih, koji se odaju takvim rabotama, onda sa svetom i naukom nešto žestoko nije u redu. Nekako mi ovi naši prozorljivci dođoše dragi i bliski. Em krv nije voda, em, brate, ljudi umereni. A ciljevi im realistični. Teoretišući o zaverama, oni brane naš identitet, ali ipak zaziru od tvrdnji da uvozne tablete vitamina C sadrže enzime koji slabe osećaj srpstva. Ne, ne, gospodo, ne bi to ovde moglo proći. Ne bi to, međutim, kraj mojim razmišljanjima. Zabavljeni svojom mukom, skontah, opterećeni banalnim problemima – kako platiti račun za struju, recimo – ne gledamo oko sebe, ne zavirujemo u imperijalističke sajtove i časopise, provincijalizujemo se u svakom pogledu, pa i pogledu teorija zavere. Moram da priznam da sam se prijatno osećao suočen sa saznanjem da nismo crna ovca, da bauk teorija zavere kruži svetom i da – u neku ruku – hvatamo korak sa weltgeistom. A kako stvari teku, sve češće pomišljam da su i naši i njihovi jurodivi u pravu.