Ono što se tamo predstavilo kao „Štand Srbije“ vaistinu je bilo teško i zamisliti, nekmoli sprovesti u delo. Čega su se, dakle, dosetile majke srpske poljoprivredne invencije?

Traktora, čega drugog! Ali traktora-naše-gore-lista, IMT-a sa sve identitetskom prikolicom u koju su nabacali tegle sa ajvarom, kiselim krastavčićima, cveklom i – razume se – rakijom cujkom. Ta scenografija je, da kažemo, predstavljala bazu, dočim je nadgradnja zastupljena brošurama i „informacijama“ o čuvenim poljoprivrednicima: Tesli, Andriću i Kusturici. Pitam se: Gde je tu Novak Đoković? I još: Ko je odgovoran za to što ga nema?

Nije to, međutim, bez neke. Mastermajnd štanda je belćim želeo da svetu pošalje sledeću poruku: „Mi, dragi svete, može biti na prvi pogled delujemo kao moroni i švindleri, ali ako malo (i dobronamerno) zagrebete po prikolici našeg traktora, očas ćete saznati istinu o Srbiji. Mi, fakat, nemamo savremenu mehanizaciju, naši traktori možda jesu siromašni i iskrpljeni, ali su čisti. Tačno je, takođe, da mi naše njive budzašto prodajemo kontroverznim biznismenima, pa čak i šeicima, ali mi za razliku od vas zapadnjaka imamo dušu. Evo, Tesla, Andrić i Kusturica su jeli našu turšiju i pili našu brlju, pa gledajte dokle su dogurali. Tesla do nebesa, Andrić do Nobela, Kusturica do Kana i Zlatnih lavova.“ Naravoučenije: jedite srpsko!

Tako je, pretpostavljam, razmišljala anonimna majka berlinske, sajamske invencije. Ali, da ne grešimo dušu, čovek se (ili je možda dama u pitanju) samo prilagođava aktuelnom trendu besramnog amaterizma svih vrsta. Nisu to više, dame i gospodo, oni stidljivi amateri koji bogobojažljivo pristupaju poslu (o kome inače nemaju blage veze) i koji snishodljivo očekuju mlaku podršku cenjenog publikuma, ali i šire društvene zajednice. Jok, more! Sada imamo posla sa samosvesnim diletantima koji se prosto ponose svojom traljavošću, beslovesnošću i amaterizmom. Ako ih neko recimo slučajno upita: a koji ste Crven Ban išli u Berlin da nas tamo po skupe pare brukate, poljoprivredni svati ima da graknu: Kako zašto? Išli smo u Berlin da ne bismo učestvovali na nekom skupu na kome se pojavila i delegacija Kosova, ali bez zvezdice, čime smo, po ko zna koji put, odbranili Kosovo. Sa te tačke gledišta, prava je šteta što se rečeni traktor sa sve prikolicom i turšijom nije pojavio na bini Ujedinjenih nacija.