Zlatiborski pad

Gde, bre, u krizna vremena, u gradu punom lopova, da pustiš vest da je neko prodao kuću na Dedinju. Dobro, neće se Dobrica švrćkati uokolo sa kesom para, zna on kako se to radi. Ama nekako ne ide. U svim pravcima i po svim osnovama.

Pre svega, prodaja kuće nije nikakva vest. Nema dana da se ne kupoproda na desetine kuća i stanova. Ali trend je zabrinjavajući. Sve se ubrzano srozava, pa ako ovako nastavi, nemojte se čuditi ako na naslovnoj strani osvane naslov: „Basara kupio paklo cigareta.“ Eto ti odmah posle i komentatora-pravednika da poviču: „Otkud mu pare?“ A eto ti i žickaroša. Nisu sve stvari za javnost, to hoću da kažem, mnogo toga mora da ostane u domenu privatnosti, ali eto, novindžije misle da imaju prava na sve, osim na ono što im zabrane političari. O tome ni mukajet.

Pre par nedelja, opet, bio Dobrica na Zlatiboru, spopleo se negde u hotelu, strmopizdio se i uganuo rame – i to odmah udarna vest. Kao čovek koji je i sam u više navrata padao u hotelu „Palisad“ – i to ne iz razloga na koji će zlobnici odmah pomisliti, nego iz istog kao i Dobrica, spoplitao se – držim da je krajnje neukusno cenjenom publikumu prenositi takve vesti. Ako u padu nema težih povreda, nebitno more. A zlobnici treba da znaju: itison je u „Palisadu“ stalno posuvraćen – bar je bivao kad sam tamo zadnji put bio – malo koji hadžija se nije spopleo i pao. Ima li leka tome? Ima. Ne ići na Zlatibor. Što već dugi niz godina ne činim.

Ne zbog, itisona, naravno. Dok se na Zlaji, kako mi Užičani tepamo Zlatiboru, dobro provodilo, rado sam preuzimao rizik. A bilo je gore dobrog provoda i dobre zajebancije, to vam garantujem. E, onda se dogodio preokret, ne ovaj koji sam potpisao, nego onaj, zbog koga sam ovo i potpisao.

Okupilo se gore neko čudno društvo, navadili se na Zlaju i političari, a znamo cenjeni publikume: tamo gde su srpski biznismeni i srpski političari, tu su i srpski grobovi i kurve i propalice i uopšte – sve ono što i sami vidite oko sebe. Jesam li ovo ja elitista? U ovom slučaju, ne. Nego, ne vidim razlog da zbog pečenjara i pevaljki potegnem na put od dvesta i kusur kilometara. Zlatibor je svuda oko nas! Svi smo mi pomalo Zlatibor.