Nisam ja Ćaci

U gorenavedenim i javno izrečenim rečenicama imali ste priliku da vidite destilovanu manifestaciju osećanja moći. Kako bismo imali priliku da bolje proučimo osećanje moći za potrebe ovog pseudonaučnog rada, neophodno je da se pozabavimo njegovom suprotnom dimenzijom- osećanjem bespomoćnosti.

Govorimo li o nivou ili stepenu bespomoćnosti? Stepen zvuči tvrdo, oštro, poput pločnika na koji pada studentkinja i udara glavom. Brutalno, kao i prizor njenog nepomičnog tela na trotoaru. Srećom, bez krvi. Jer, krv bi učinila taj prizor još surovijim. Da li je nužno govoriti o vlasti kao uzroku tog prizora?

Ne, jer osećanje bespomoćnosti nas dovodi do promena za koje se trenutno borimo. Prvo, svako od nas ima borbu u sebi, a onda i na ulici, ali nikada van sebe. Van sebe su sada oni. Da li primećujete da što su duže van sebe, mi postajemo moćniji? Da li uviđate smenu moći i bespomoćnosti?

Inteligencija, godinama potiskivana i ismevana, pronašla je put. Dok su intelektualci upozoravali, pisali, predviđali i uzaludno podizali glas, niko ih nije slušao, jer nisu umeli da komuniciraju sa narodom. Nisu bili senzacionalisti, nisu šokirali, nisu se spustili do jezika prostote. NJihove vrednosti nisu bile vrednosti mase. I to ih je sputalo. A, vlast ne plaše reči. NJu plaši brojnost. Masa. Moć mase koja je spavala duže od decenije, dok nije shvatila da je sopstvena bespomoćnost ustvari najsnažnije oružje. U trenutku kada se Srbija probudila pod kolosalnom nadstrešnicom, sve je postalo jasno.

Osnovna greška vlasti je što je previdela da intelektualci komuniciraju sa mladošću, dok se ona obraća dementnoj starosti. Mladost razume nijanse, nivoe i suptilnost. Intelektualci su stasavali zajedno sa mladima Srbije, učivši šta je to što ih pokreće. Razumeli su razliku između unutrašnje i spoljašnje motivacije. Unutrašnju motivaciju pokreće strast, ideali, osećaj svrhe. To je motivacija koja ruši zidove, koja menja paradigme.

Spoljašnja motivacija, s druge strane, hrani se povoljnim okolnostima, sendvičima, sićom i obećanjima. Vlast je tu razliku ignorisala, misleći da će isti trikovi uvek funkcionisati. Ali, mladost je drugačija. Mladost pamti. I kada su se intelektualci stavili u njenu službu, desila se transformacija. Jer intelektualci stvaraju, dok vlast razara.

A, sada se beru plodovi tog stvaranja. Plodovi se dele, jer pravi intelektualci nisu sebični. NJihov trud pripada svima. Oni su hrabri. Oni znaju šta znači biti u službi drugima. Vlast, s druge strane, poznavala je samo strah i tek sada počinje da oseća sopstvenu bespomoćnost i suočava se sa posledicama svojih dela, dok jasno i dosledno manifestuje unezverenost. Bespomoćnost raste, oči su sve otvorenije, ali rešenje se ne nazire.

Greške u panici su neizbežne, oklizneš se časkom u jednom trenutku i udariš glavom o ivičnjak. A, možda te neko udari i kolima. Shvatićeš da bes u tebi raste, ali si sve bespomoćniji, jer si sam. Oko tebe nema nikog bliskog ko će ti pružiti ruku, jer su se svi odavno razbežali. Shvatićeš da si se okružio pravim ljudima koje si motivisao na pogrešan način. Jer, ipak ne poznaješ Psihologiju motivacije. Dok ležiš na pločniku sam i jadan shvatićeš da si napravio kardinalnu grešku. Bilo da završiš u zatvoru ili na nekom luksuznom ostrvu, ostaješ sa sobom, jadnim i neosmišljenim. Shvatićeš da si nepodnošljiv. Oko tebe su svi to odavno shvatili, ali nisu smeli to da ti kažu.

Bespomoćnost počinje da struji telom poput krvi i na kraju se izliva van, nasred ulice. Nepomično ležiš. Poput psa. Da, onog novosadskog psa. Dona joj je ime. Pomislićeš da nisi to zaslužio, a u dubini duše, baš tamo iza paravana, shvatićeš da pas to nije zaslužio.

Neko će te iz mase primetiti i viknuće, „Našli smo Ćacija!“ Gotovo da mogu da te čujem kako izgovaraš reči: „Nisam ja Ćaci!“, ali biće ti jasno da si odavno postao simbol nepismene Srbije i da ćeš kao takav ući u istoriju ove zemlje. Tako da, simbol srednjeg prsta nikoga nije šokirao, jer kada ležiš bespomoćan na pločniku, logično je da samo srednji prst možeš da pokažeš.

Zato, Ćaci, sedi jedan!

Autorka je psihološkinja i osnivačica Centra za psihološku podršku, psihoterapiju i edukaciju „Psiho Ludens“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.