Dnevnik pobednika 2

Ponedeljak, 11. oktobar

U šteku na Voždovcu. Operativni štab. Posle liturgije, s blagoslovom, Mešoviti taktički tim analizira učinke jučerašnje akcije. Odeljenje za vezu javlja da je političko krilo delimično zadovoljno odjekom u svetu i da žali što je izostala oštrija reakcija protivničke strane. Usaglašava se nastup na sutrašnjem zasedanju skupštine. Priprema beatifikacija povređenih i uhapšenih (formula Pravda za Uroša).

Udarno krilo je podeljeno u dve grupe: planeri razrađuju detalje za akciju u inostranstvu (Italija), operativci su na poligonu iza štaba. (Trebovati: još 160 baklji srednje veličine, 230 lanaca, noževa 70, bezbol palica 50 i dve svetosavske vrljike zbog očuvanja identiteta).

Logistika objedinjuje sve zahteve i trebovanja, obezbeđuje prevoz za povratak snimljenih aktivista kućama u Pančevo, Požarevac, Jagodinu, Zrenjanin, Boljevac i druge gradove srbske. Udarni korpus je potpuno opremljen, podeljene su devizne dnevnice i ovi obilići su u podne, osveštanim autobusima i vozovima, otputovali za Đenovu. U srcima, svi smo bili sa njima. Sa ovim div-junacima uvek kadrim stići i uteći, prekaljenim borcima za krst časni i slobodu srbsku.

Uveče, neumorni članovi Logistike priredili su nam nezaboravnu žurku: do ponoći smo slušali gusle, Cecu i gledali Farmu.

Utorak, 12. oktobar

Iz Glavnog štaba stigla direktiva: danas se ne eksponirati. Dolazak osvedočene mrziteljice svega što je srbsko ne sme da nas isprovocira, naša pažnja mora biti usredsređena na večerašnju akciju u Italiji.

I, tako, dok su Centrala i štabovi razrađivali varijetete budućih aktivnosti, mi smo, u očekivanju televizijskog prenosa iz Đenove (znali smo da će prenosa biti – naši su ga platili), vreme provodili po štekovima, zajedno. Pismeni su čitali svete spise: Justina Popovića, Svetog Nikolaja, Kurir, Gloriju, neki su vežbali bacanje kamena s ramena i trule kobile, neki probali nove patike, a Goksi i Kiza su otišli u obližnju samoposlugu. Nisu ih uhvatili.

Ja sam krišom pojeo dupli hamburger i popio koka-kolu (umesto kačamaka i klakera), a posle sam malo dremnuo. Javio se kući: ćale sa celom lakirnicom još štrajkuje glađu, keva bolesna. Baba kaže da je Dorijana (moja mlađa sestra) pre dva dana otišla sa onim matorim Ristom što drži kladionicu, sa tom preispoljnom lopinom iz DS (član njihovog odbora u našoj varoši). Polomiću ga.

Uveče, molitva pa televizija. Kolektivno gledali prenos utakmice između naše i italijanske reprezentacije na stadionu Luiđi Feraris u Đenovi. E, nismo se nagledali! Kao što su naši i isplanirali, utakmica je prekinuta posle nekoliko minuta.

Do ponoći smo puštali snimak akcije naših operativaca, njihovo neustrašivo suprotstavljanje novom svetskom poretku i globalizaciji, klicali njihovoj bespoštednoj borbi za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, identitet obaška. Tako smo se pripremali za buduće sudbonosne događaje, a posle gledali Kursadžije.

Sreda, 13. oktobar

Promenili štek, sada smo u Borči. Komandiri ostalima čitaju štampu, svi smo ponosni učinkom odabrane ekipe naših u Italiji.

Redovna obuka: veronauka, srbske borilačke veštine, oružje, ruski.

Uveče, vežbe hora (Zbogom, Evropo, nemoj više misliti na nas) i televizija (Grand parada).

Četvrtak, 14. oktobar

Žurim da ove zapise pošaljem redakciji Danasa, danas je krajnji rok. Posle putujem kući (dobio odsustvo) da polomim Ristu.

U vozu pevušim: Zbogom, Evropo, nemoj više misliti na nas. n