– Šta ima za doručak?
– Ništa.
– Šta li doručkuje Ratko Mladić?
— — —
Strina Caka, porodični penzioner iz stare predratne loze penzionera čiji je rodonačelnik Tika Muftakus još za Obrenovića zajašio državne jasle pošto je potkazao izvesnog bubuljičavog studenta, tuberana, inače opasnog čitaoca Svetozara Markovića, e ta strina Caka iznad čijeg udovičkog kreveta visi slika Joce Krkobabića u prirodnoj veličini, dakle ta strina Caka dobila ovih dana Rešenje o novom obračunu poreza na stan koji je posle onog rata njen pokojni Kosta dobio od sindikalne podružnice PTT Stari grad i u kojem živi, evo, već više od šezdeset godina. Nije ni trepnula kada je videla cifru dupliranu u odnosu na dosadašnji porez – počinjalo je polufinale Rolan Garosa.
— — —
„Istero zori oči i izašo na njivu. Pogledo kukuruz i vido da smo usrali motku načisto. Skljoco se, sprčio, klip mu volicki. Nije prihranjivan, nema subvencije, a đubrivo skupo. Jebiga, vrnem se da napojim stoku, oće polipše na ovom čelopeku, kad eto ti moje Stamenije, uprtila obramicu s dve kotarice, zapucala na pijacu da teslimi varošanima domaće krastavce – one uvozne od po metra više niko neće. Ponela i za dva lončeta trešanja, da ih prasad više ne zapišava. Zabradila se moja Stamenija, samo joj nos viri iz marame, guzelja niz avliju sva podusparena, pukće, al’ zinulo joj dupe da uzme neku crkavicu – zejitina više nemamo, ni šećera, mesto kafe pijemo ciguru, ama bar za kilo soli da se nađe, tek idu vrućine…
Govorim ja da ovako više ne ide, s ovo što mi ostalo nafte palio bih i ja traktor i išo da blokiram put, ama zar da ostavim našeg Noleta sad kad smo dovde dogurali…“
— — —
– Šta ima za ručak?
– Ništa.
– A je l’ se Karleuša vratila s Maldiva?
— — —
Gospodin Otašević s trećeg sprata, profesor istorije u penziji, dostojanstveno i uporno ignoriše ove nove uzemljene izmišljotine. Zamislite, moliću lepo, ovde pet ambalaža, onde papir, tamo staklo. A gde je sve ostalo? Gospodin Karamarković se već obratio javnosti tim povodom putem pisama čitalaca. On pita, urbi et orbi: kako će pošten svet sad da se snabdeva neophodnim potrepštinama? Gde će popunjavati zalihe? Kako i s čim će proslavljati naše uspehe na planetarnom nivou? Kao ovaj u Parizu… Do Vimbldona će čekati odgovor nadležnih, ni sekundu duže.
— — —
Sprema li se, brate, opet neki miting podrške? Ništa, brate. Znači, kinta ni na vidiku? Glavonja kaže: do izbora pušimo a onda će da nas angažuju. Trulo, brate. Pa š’a ćemo? Palimo u kladionicu…
— — —
– Šta ima za večeru?
– Ništa.
– A kad počinje Veliki brat?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
