Al’ se nekad dobro jelo, baš.
(Đ. Balašević)
– Komšija, vi baš poranili…
– Krenuo da pazarim nešto za doček ove naše nove godine. Držim se one stare srpske mudrosti „Ko rano rani, dve sreće grabi“.
– Čekajte, komšija, pa to je poznata izreka starih Latina: „Qui consurge mane duo fortunatus“. A, bome, i Englezi imaju sličnu poslovicu: „The early bird catshes the worm“…
– Ma kakvi stari Latini, komšija, kakvi Englezi. I kad se zđuture ni do kolena nisu srpskom geniju! Angli su sve što znaju naučili od Rimljana kad su ih ovi okupirali, a Rimljani sve što su ikad znali i umeli – naučili su od Etruraca, a Etrurci su… Pa valjda je svima jasno da su Etrurci bili srpska dijaspora.
– Au, komšija, kud vi odoste…
– Moramo biti svesni svoje veličine, dragi moj komšija! Moramo podsetiti Evropu da smo se služili zlatnim escajgom dok je ta ista Evropa masnim rukama kusala s golog astala. Sada, doduše, i oni imaju escajg, ali ovo što smo mi imali na trpezi ovih prazničnih dana – e, to, vala, nikad neće imati!
– Šta to?
– Hoćete li da vam nabrajam? Hoćete li da ređam sve specijalitete srpske kuhinje? Odakle želite da krenem?
– Od predjela…
– U redu… Šta velite za srpski kajmak? Za njeguški pršut?
– Ali, njeguški pršut je crnogorski specijalitet…
– A čiji je Njegoš, moliću lepo? Pa, onda, srpska kobasica, srpska salata, srpski pasulj…
– Sa srpskim suvim rebrima…
– Sprdajte se vi samo. Dobro, u poslednje vreme pritisla nas malo sirotinja, ama uvek se nađe para za slavu, Božić, Srpsku novu godinu i ostale pravoslavne praznike. Uvek bude na stolu i prase, i ćurka na podvarku, i sarma sa slaninom i pastrmom, i srpska gibanica, i pihtije, i ajvar, i torta… A počinje se sa supom i rinflajšom…
– Pa jeste, čuveni srpski specijalitet: rinflajš…
– A onda, šta kažete za jagnjetinu ispod sača? Za jagnjeće pečenje? Volj’ vam prečnjak, volj’ pikljevi… U Šumadiji zaponjci. Pa jagnjeći bubrežnjak… Pa džiger-sarma… Pa…
– A za dezert – srpska popara! Malo bajatog hleba, malo vode i eto delikatesa! Etnolozi tvrde da je popara jedino autentično srpsko jelo…
– Opet vi, komšija, terate sprdnju sa srpskim svetinjama… Šta fali popari? Ali, ako baš hoćete taj vaš dezert, Srbi su, posle jela, voleli da se zaslade voćem, kolače su nam naturili Prečani…
– Srpske mušmule?
– I mušmule, komšija, i dinje, i dunje, i dudinje… Dinje-cerovače, lubenice-mramorke kao med slatke… O šljivama da i ne govorim…
– A kad nam praznici minu, prelazimo na gloginje… Do Uskrsa…
– Sprdajte se vi i dalje, komšija, ali ja vam tvrdim: Srbima niko u toj izvikanoj Evropi po specijalitetima nije ravan! Ni Švabe krompirdžije, ni žabari makarondžije, ni ostali ljubitelji brokola… Oh, ja se zapričao i ne vidim da već smo stigli do bakalnice…
– I vi, komšija, u nabavke?
– Jeste, sutra je doček Srpske nove godine pa da se snabdem… Komšinice Dano, pošto pašteta?Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
