Pre nego što padne noć

U čast večitog derbija, gore navedeni ptt miljenik izdvaja nekoliko epistolarnih bisera za spomenar srpskog naroda.

PISMO

„Piše vam jedan pravi Srbin iz Gornje Ugorice kod Babušnice. Huligan, a varošani me zovu još i đilkoš. Ja sam onaj koji je 10. oktobra pošo da teslači pedere a krljo se po Beogradu sa pandurima sve mojim drugarima iz Bele Palanke i Babušnice.

Ja sam za Beograd krenuo odma čim je pop Sveta pozvo da branimo Srpstvo od Sodome i Gomore i da celom svetu pokažemo da je srpsko dupe svetinja i kamen-temeljac našeg identiteta. Tada nisam znao da su zvali Acu Purketa, Koleta Žuju, Čaju Bizona, Božu Drndu, Duleta Bumbara, Žiku Grujinog i ostale iz naše ekipe da još u subotu otputuju u Beograd s kompletnom opremom.

Kad sam ih tamo u Beogradu ugledo onako oklopljene, pod šlemovima i sa pendrecima od metar i po kako stoje u kordonu i trepću ko mače na jugovinu, došlo mi da se nasmejem iz sveg glasa: pa oni, bre, misle isto što i mi s ove srpske strane, ni oni očima ne mogu da vide pedere, i oni bi ih lemezali sve u šesnaes da su u civilu. Al jebiga, počesmo sa makljažom onako svojski, po programu.

Kad su me sutra pustili iz pritvora, zajedno smo se vratili kući. Njihovim autobusom.“

DOPISNICA

„Kao rođeni Beograđanin, ne mogu a da se ukratko ne osvrnem na protekle vandalske događaje koji su zamalo devastirali naš beli grad. Siguran sam da će sociolozi i psiholozi reći svoje, ja želim samo da istaknem činjenicu da su ti događaji belodano potvrdili mišljenje da se sukob na relaciji selo – grad nikada nije okončao. Ruralna protiv urbane populacije, došljaci protiv starosedelaca. Nije na meni da predlažem moguća rešenja za prevazilaženje ovog izazova koji koči razvoj našeg demokratskog društva i usporava naše kretanje ka evropskim integracijama – nadležni neka rade svoj posao – želim samo da pozdravim sve u studiju… pardon, sve moje sugrađane, Beograđane, i da im poručim da ne podležu pritiscima kako sleva tako i zdesna, a ni ozadi. S poštovanjem, mr Nemanja Hadžiomeragić, Beograd.“

RAZGLEDNICA

„Ovu razglednicu Čubure šalje vam gospođa Elvira Milentijević a piše je njen sin, član PUPS-a.

Evo, prođe 66 godina od onog oktobra 1944. kada su partizanske jedinice sa Crvenom armijom na čelu oslobodile Beograd. Bogu hvala, preživesmo. A meni ostade i draga uspomena – moj sin koji ovo piše, Volođa.

Ja, sa ovih više od osam decenija, znam da ćemo preživeti i ovaj oktobar, ovako ili onako.

Pozdrav svim žrtvama oktobra od g-đe Elvire sa sinom.“

DEPEŠA

„Poštovana redakcijo-stop-molimo vas da prenesete naše naiskrenije pozdrave utamničenim članovima Obraza, 1389, Dveri, Nacionalnog stroja, Porodice srbskih navijača i ostalih patriotskih organa i organizacija-stop-srbski narod-stop“.