Reči, reči, reči…
(Hamlet)
TORINO
„Ćao, ragaci lavoratori! Bon đorno, karo amiko Tupurkovski, kome state!“
„Bon đorno, sinjor prezidente, benvenuti, benvenuti. Kako ste putovali? Da li vam je bilo dosadno u čekaonici? Jeste li dugo čekali?“
„Ma non tropo, karo mio, ma non tropo. Malo sam dremuckao, malo volare-kantare i očas prođe vreme.“
„Ke belo odelo!“
„Nije belo nego dunkl plavo. Moja omiljena boja… Plava i žuta. I vaš džempero je super.“
„Svečani! Nov-novcijat, kupio sam ga juče na rasprodaji vama u čast. Pura lana…“
„Kvanto kosta?“
„Trista liri – stara cena. Nego, kojim dobrom?“
„Ma da je dobro – nije, muka me naterala… I Verko. Došao sam da pitam: gde su, bre, pare? Milijarde, milioni, avioni, kamioni… Ulaganja, investicije, Manjeti Mareli i ostale đinđuvete? Mi u ovaj naš zajednički posao uložismo sve, vi ništa.“
„Kome te non će nesuno…“
„Što jeste – jeste, ovakvog nigde nema… Ama, kako ću pred Verka i URS, s čim, bre, da se vratim?“
„Kon venti kvatro mila baći, karo prezidente…“
BEOGRAD
„Zdravstvujte, druzja!“
„Zdravo, zdravo, zdravo, baćuška naš slatki, galjupčik naš!“
„Eta, ja bio u Sloveniji po rabotam, poslom, pa rekoh ’ajd malo da svratim i kod vas…“
„Ej uhnjem, otkad mi tebja čekatsja…“
„Svratil da vidim kak vi poživajete.“
„Eh, kak poživajemo… Tavoritsja bez bratske ljubavi, daragoj naš baćuška, tavoritsja… Ni pisma ni razglednice… Koštunica se iskokeljio s one njegove oči čornije – gleda kad ćete ovamo, i njegova Rjabinuška Samardžić se iskokeljio ama ne ume kao šef, Ščelkunščik Dinkić nam dušu na pamuk vaditsja što vam dadosmo NIS za dž, Kaljinka Nikolić se sprema na Zimski dvorac 16. aprila, a i menja nešto seva peta…“
„Harašo, harašo…“
„Kako, bre, harašo – jebem ti ja takav žiznj…“
„A inače, kako žena, kako deca? Kak starik Mićun? Kak Telekom?“
„Nikako… A izbori samo što nisu. Nje znaju za šta da se uhvatimo, baćuška naš mili… Manj za Južni tok.“
„Nu, što ti menja?“
„Hoću skazat, baćuška premili, da vam, bre, sve dadosmo – i NIS i dušu – a vi nama ništa…“
„Kak ništa, a podrška?“
„Spasiba na podršci, do neba spasiba, ama obećali ste i Južni tok. Pominjajete? Hajde, mućnite malo glavom, setite se: podrška-NIS-NATO jok-Južni tok…“
„Koji Južni tok?“
BRISEL
„Bon žur, madam e mesje, mi arive po pare.“
„Bon žur, mon ami, kako ste?“
„Kako smo? Jebiga, ožurdui još i đene-đene, ama anženerel smo prdnuli u čabar…“
„Kel maler… A purkua?“
„Nema tu boku da se priča, dogorelo do nokata. Nemamo para da podmažemo prosvetare, lekare, pisare, žandare… Svi traže izbore. Bivši lepenovci nam dišu za vratom… Onaj petit Robespjer Vučić već sprema pad Bastilje… Ma kažem vam, pukli smo ko kontrabas…“
„Kel?“
„Kontrabas. Svi sviraju bas, mi kontrabas. Libija i takve stvari.“
„Ž kompri…“
„Nego, vulevu da nam date te pare pa da idemo. Domaći smo uradili, i popravni, i kontrolni, šta, bre, još hoćete od nas.“
„Izvolite spisak.“
„Au koliki je! Sad i ja ž kompri… Pa, ako ne date pare, dajte nam bar neki mig…“
„Mig smo već dali… Mesje Tomi…“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
