Na adresu poznatu redakciji stiglo pismo našeg stalnog čitaoca svih nezavisnih glasila, nekadašnjeg abonenta eminentnog časopisa „Velika Srbija“. U pismu piše:
„Popustile ove vrućine, osvežilo, lakše se diše. A tek što se spava! Sinoć, odmah posle Dnevnika, zaspim ko zaklan. Čini mi se da ni oči nisam sveo kad sam počeo da sanjam. Evo šta.
KINA
Kao, ja u Kini. S Predsednikom. Ovako Toma – on šef delegacije, ovako ja, a iza nas naši. Toma u novom dunkl grao odelu, mašna, čiste čarape, crne cipele samo se cakle. Ja isto. Kupili 'Pokošeno seno' te mirišemo.
A onda, kao, ulazimo u veeeeeliku jednu salu svu iskićenu. Na sred sale nas čeka domaćin i članovi njegove pratnje. Domaćin je rođeni teča člana Svekineskog kongresa Ki Ćung (mi ga zvali Kića) i tetka. Iza njih njihovi.
Tu se, kao, mi pozdravimo, ižljubimo se, pitamo se – sve na nekom stranom jeziku. Toma samo mrndža, master čovek. Mrndžam i ja.
U neko doba sedosmo da zamezimo. Mi jedva dočekasmo – ogladneli u putu. Za stolom, ovako Toma, ovako ja, ovako tetka i teča, a posle naši i njihovi.
I taman da zagrizem neki kineski specijalitet, nešto onako žućkasto – probudim se! E, ne da mi se pa to ti je…
Probudim moju Savku, ispričam joj šta sam sanjao, a ona će: Pobogu, čoveče, otkud ti u delegaciji? I to ni manje ni više nego s Predsednikom! Pa što, kažem ja, kad smo mogli onomad da nosimo one majice, šešeljevke – on u Skupštini, ja po varoši, zašto sad ne bismo nas dvojica mogli i u istu delegaciju.
Posle sam opet zaspo i sanjao ovaj san.
KRČMA
Kao, ja na Otadžbinskom Glavnom Odboru. Ovako Prvi Predsednik Vlade, ovako ja, okolo sve naši – i stari i novi. Tu i Dinkić.
Krčme se ministarska mesta. Prvi Predsednik Vlade Vučić strog ali pravedan: tebi privreda, tebi poljoprivreda, tebi regionalni razvoj i lokalna samouprava… Gleda u mene kroz one nove naočare a ja premro: samo da mi ne zapadne spoljna politika, ne znam jezike, nisam ja master Toma…
I tu, u tom strahu, probudim se.
Ispričam san mojoj Savki, a ona opet žvanjka: šta ćeš ti tamo, te ko te zvao, te otkud ti s Vučićem, e baš će tebe da postave za ministra… A ja: A što da me ne postavi? Kad smo na Novom Beogradu mogli zajedno da postavljamo table sa natpisom „Bulevar Ratka Mladića“, može sad i on mene za ministra…
E, sad se nešto pitam: Da li je java ono što sam sanjao, a ovo san, ili obratno?
Pozdrav redakciji, Đuro Jovanović“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
