JARANI

Zorom na sabajle iskočilo jesenjsko sunce, udarilo u elmaz-pendžere a zrake se odbile pa zlaćano okupale vascelu avliju saraja na Andrića vencu… Šedrvan pod Ivan-begom veselo žubori, a na kapidžik išetao domaćin deli-gosta da dočeka…

Eto njega.

– Bujrum, bujrum, efendi delijo.

– Muštuluk spremaj, domaćine, aber ti nosim od naših jarana da nam se pridružiš, čapraz-divan da činimo ama i džumbus ako treba.

Ulegoše na čardak i sedoše na minderluk u meke dušeke. Ispred njih sofra a na sofri mezetluci: i kajmak, i taze somun, i čorba, i džiger-sarma, i boza, i sutlijaš, i rahat-lokum, i džezva s kahvom ko med slatkom…

Zameziše pa počeše da divane…

– Je li, dina ti, ko je, bre, ovaj bilmez što nam se stalno mota oko nogu?

– Ni brigeša te, to je samo Vulin.

– A onaj mufljuz u ćošak?

– Taj je novi, Krle ga zovemo… Ama i kad ga ne zovemo, on je tu pod astal…

– A ona tamo nadžak-baba, ona s džidža-bidže oko vrata?

– Maja. Tantuz dibiduz, ama i od nje ima fajde – kad joj mignem, zna da napravi golemi pičvajz. Ama bolji od nje je onaj tamo galamdžija i ugursuz – merak ima da pravi najgolem džumbus i furtutmu, to zovemo šešeljluk…

– Bezbeli da imaš i mahere za ujdurme, murdarluke, marifetluke i ostale karašenluke…

– Ihaaaj! I s čarapom na glavi i onako serbez. Tu je jedan vižlja Mali, pa onda onaj kaldrmdžija Vesić, pa kobajagi dušmani Čeda i Čanče, pa…

– Mašala! Odavno ja džakam da si za nas…

– Za vas?

– Za naš džumle đuturluk …

– Aferim! Evo me!

– Bujrum, jarane! Primamo te da staneš rame uz rame s Mugabeom, Lukašenkom, Putinom, Nazarbajevom, Orbanom, Milom Đukanovićem, Kim DŽong Unom, sa mnom, Duterteom, Alijevom… Dobrodošao!

RAJA

– Hrkljuš!