21 zašto i 1 kako

Tako je bilo i biće. Koliko svi ovi naslovi služe svrsi teško je reći. Ovdašnji izdavači, prateći ono što se u svetu izdaje, to uglavnom i prevedu bez mnogo razmišljanja. Obično je reč o američkim bestselerima koje najverovatnije nisu ni čitali, ali su videli da se „preko bare“ to dobro prodavalo, pa idu logikom da će to proći i na ovom području. Kulturne i društvene uslovljenosti kada takve knjige prevode uglavnom ne uzimaju u obzir. To se što većina ljudi hvata za neki naslov kao za slamku spasa njima i nije važno: važno je samo prodati i zaraditi.

Ima i izuzetaka, pa je tako svojevremeno knjiga Skota Peka „Put kojim se ređe ide“ s razlogom doživela veliki uspeh. Povremeno šetajući knjižarom bacim pogled na tu vrstu literature. Možete da naiđete zaista na sve i svašta. Reč je o priručnicima koji treba da vam pomognu da krizu, ličnu ili poslovnu, nekako prevaziđete, a, u globalnom svetu u kakvom živimo, sve više individua se naprosto ne snalazi jer su zahtevi i očekivanja od nas na svim poljima ogromni. Po svaku cenu vlada imperativ da treba biti „savršen“, bilo šta to savršenstvo da znači, pa se onda dolazi do „prodavanja magle“, a od zanata se pravi „nauka“.

Zato me je prijatno iznenadilo pojavljivanje knjige „21 zašto i samo jedno kako“ koju potpisuje D. R. Gilbert (Izdavač: Laguna). Reč je o poznatom i priznatom treneru poslovnih veština Dragiši Ristovskom koji iza sebe ima već jedanaest knjiga. Priznajem da nisam pročitao baš svaku, ali one koje jesam dopale su mi se iz jednog prostog razloga – autor ima ogromno iskustvo u arenama prodaje, prodajnim ringovima i svim tim zamešateljstvima poslovnog sveta, ali jednostavnim i lepim jezikom piše i navodi ljude da razmišljaju i pred sebe postavljaju realne ciljeve. Autor svojim integritetom stoji iza onoga što govori i insistira na nečemu što je etičnosti u poslovanju i na afirmaciji dobra. Govori ono što svi znamo, ali ponekad zaboravljamo da osvestimo: prodaja jeste ključ svakog uspešnog biznisa, ali i današnjeg života. Dakle, ono što imamo moramo da, uslovno rečeno, „prodamo drugima“. Ali, nije i ne može baš sve biti na prodaju. Tako smo pročitali recimo i ovo: „Činjenica je da je dobrota izgubila poziciju na lestvici životnih vrednosti i naš zadatak jeste upravo da to ispravimo, da dobronamernost i dobrotu vratimo u sam vrh društvenih, životnih vrednosti, zajedno s vrednostima kao što su ljubav i poštenje. Dobrota je čista pozitivna energija, a početak svake prave ljubavi jesu dobronamernost i uzajamno poštovanje.“ I dalje: „Živimo u svetu konstantnog negativnog uslovljavanja i tri velike motivacije koje pokreću ljude, koje dominiraju medijima i međuljudskim odnosima, na čiju kartu igra marketing mnogih kompanija, su strah, pohlepa i sujeta.“ Zato pojavljivanje ovakvog štiva deluje okrepljujuće i ohrabrujuće, jer je upravo dobrota najefikasniji otpor beslovesnom ludilu u kome smo prinuđeni da živimo.