Izolacija, samoizolacija, karantin, zaštitne mere, sa svim ovim stvarima živimo mesecima i čekamo da kovid 19 prođe ili da neko pronađe lek ili vakcinu.
Dok pokušavamo da se naviknemo na „život sa virusom, svako od nas pokušava da živi „normalno“.
Priznajem da su moje glavno pribežište u utočište za vreme vanrednog stanja bile knjige, ponovo su počele da me zanimaju porodične sage koje se prepliću sa istorijskim trenutkom u kome se dešavaju.
Baskijski pisac Kirmen Uribe je svojevremeno sa svojim romanom „Bilbao-Njujork-Bilbao“ poharao sve svetske bestseler liste, kod nas ga je objavila Geopoetika, a sa španskog prevela Zorica Novakov Kovačević.
Radnja ovog romana odigrava se se na jednom letu, od Bilbaoa, do Njujorka, ali se preobražava u priču o tri generacije piščeve porodice, satkanu od pisama, dnevnika, mejlova, poema.
Jedan od književnih kritičara je zapisao da je to „magični mozaik sećanja i raznovrsnih pripovesti koji odiše poezijom inspirisanom na jednoj strani Atlantskim okeanom i njegovim legendama o ribarima i plovidbama i, na drugoj, drevnom povešću jedne od najposebnijih kultura Evrope: kulturom zagonetnog baskijskog naroda“.
Kirmen Uribe kaže da se baskijski jezik, čije je poreklo takođe tajanstveno, ne može dovesti u vezu ni sa jednim drugim evropskim jezikom, „liči na mapu sa skrivenim blagom.
Ovih dana je objavljen još jedan njegov roman „Čas kada se budimo zajedno“ (objavila ga je izdavačka kuća Arete, a sa španskog je dobro prevela Nataša Vujnović.
Kao i u prvom slučaju opet je reč o porodičnoj priči. Neću je prepričavati, ali autor pruža zanimljiv uvid u to kako se događala baskijska borba za nezavisnost i kako je izgledala represija nad baskijskim narodom u Frankovoj Španiji.
Uribe piše zanimljivim stilom, često ubacuje reference iz baskijske istorije i kulture.
Jedan je od onih pisaca koji vas tera da posle onoga što ste pročitali odmah nešto izguglate, proverite ili istražite.
On sam je u jednom intervju povodom izlaska ovog romana rekao: „I ja sam Baskijac. Hteo sam da ispričam priču o španskoj i evropskoj istoriji s tačke gledišta malih kultura, manjina. Ovo je pripovest o baskijskoj porodici koja je progonjena zato što su Baskijci i zato što su se borili protiv fašizma i za demokratiju u Španiji. Ako želiš da razumeš šta se događalo u Španiji u prošlom veku, moraš da uzmeš u obzir manjine, kao što su Baskijci ili Katalonci“.
Sasvim je dovoljno razloga da se knjige ovog pisca nađu na nečijem spisku knjiga za čitanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
