„Biti novinar u novinskoj agenciji pomaže u pisanju zato što vas uči da pronađete prave reči i da pišete kratko što i jeste dobra škola za pisanje romana“, kaže za Danas francuski novinar i književnik Erik Faj koji je na ovogodišnjim „Molijerovim danima“ predstavio svoj roman „Nagasaki“ (izdavač: Geopoetika, prevod s francuskog Jelena Stakić).
Ovo ostvarenje je zanimljivo po tome što je nastalo na osnovu agencijske vesti. „Nagasaki“ je nagrađen Velikom nagradom Francuske akademije za 2010. godinu. Glavni junak Šimura-san živi sam u tihoj kući koja gleda na zaliv i brodogradilište Nagasakija. Taj sasvim običan čovek svakoga jutra odlazi na posao u gradsku meteorološku stanicu proklinjući zričanje zrikavaca, ručava sam i rano se vraća u svoj dom u kojem vladaju red i odmerenost. Ipak, on počinje pedantno da popisuje količinu namirnica u svojim kuhinjskim plakarima i proverava nivo pića u frižideru.
Čitajući ovo zanimljivo štivo nameće se utisak da je reč o dobrom vodiču kroz kulturu življenja u Japanu, ali i da glavni junak želi da se pobuni protiv globalnog sveta u kome živi i radi.
„Ovo jeste jedan od načina da odam počast japanskoj kulturi koju veoma volim, kao što volim i japansku tradiciju, tamošnji društveni život, književnost i film. Međutim, ne mogu reći da sam želeo da izrazim neprijateljstvo prema globalizaciji“, kaže Faj i dodaje: „U suštini, osoba koju sam odabrao za glavni lik je samac koji ima određena manijakalna ponašanja i želi sve da kontroliše. Zbog toga sam i odlučio da njegova profesija bude meteorolog, jer i u ovoj profesiji takođe postoji želja da se što duže u vremenu iskontroliše budućnost.“
Naš sagovornik je autor dvadesetak zapaženih knjiga: romana, pripovedaka i eseja. Za zbirku pripovedaka „Ja sam čuvar svetionika“, dobio je nagradu „Deux Magots“, a za roman „Krstarenje na kiši“ (1999) Uneskovu nagradu „Fransoa Galimar“. Na veliki uspeh kod kritike i čitalačke publike naišli su i njegovi romani „Pepeo moje budućnosti“ (2002) i „Moji noćni vozovi“. Napisao je i više eseja o Ismailu Kadareu.
Uz konstataciju da samo brz i letimičan pogled na kulturne dodatke vodećih francuskih dnevnika poput „Monda“ ili Figaroa“ upućuje na zaključak da se pisanje o knjizi uniformisalo i postalo industrija, upitali smo Erika Faja šta misli o trenutnom položaju književne kritike u svojoj zemlji.
„Tačno je to što kažete. Ranije su postojale političke razlike. Pisci su na neki način bili klasifikovani. Ili su vas voleli u časopisu ‘Letr fransez’ ili su vas voleli u ‘Figaro literer’. Nedavno sam i sam dobio dobre kritike i u ‘Figarou’ i ‘Umaniteu’ što ranije ne bi bio slučaj. Književna kritika je i u jednim i u drugim novinama bila ista što jeste neobično. Činjenica je da je književna kritika danas više novinska i površna.“
Elektronske knjige na kindlu, ajpedu, beleže porast prodaje. Budući da je u Francuskoj veoma ugledan i prodavan autor upitali smo na kraju Erika Faja šta misli o takvom načinu druženja sa knjigom.
„Mislim da je najvažnije, da bez obzira na to koja je epoha, da ljudi mogu da čitaju dobre knjige i da vole da čitaju dobre knjige. Nosač na kome knjiga stoji u tom slučaju nije važan. Međutim, što se mene tiče odrastao sam uz knjigu kao predmet i imam potrebu da knjiga bude materijalna, da je dodirnem. Moram da imam biblioteku, volim da vidim knjigu u svojoj biblioteci. Volim da sve što poznajem bude i materijalno prisutno. Isto to važi i za filmove. Volim da imam film na DVD-ju. Ne bih mogao da živim u svetu u kome je sve dematerijalizovano: knjige, filmovi i da se sve to nalazi na internetu“, zaključuje Erik Faj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
