Okupacija u 26 slika

Tog 15. decembra obeleženo je 40 godina od nastanka jednog od najznačajnijih filmova jugoslovenske kinematografije „Okupacija u 26 slika“ Lordana Zafranovića. Gledanje filma „Okupacija u 26 slika“ i razgovor sa piscima scenarija i rediteljem Lordanom Zafranovićem bili su značajni iz nekoliko razloga. U tom filmu se može prepoznati mnogo toga što jedan film čini aktuelnim u svim vremenima. Između ostalog, kada je filmska umetnost u pitanju, šta su vrhunski kriterijumi kojima bi se trebalo rukovoditi kada je pravljenje jednog umetničkog dela u pitanju.

U do poslednjeg mesta ispunjenoj sali prikazan je film, a nakon toga usledio je zanimljiv razgovor o ovom ostvarenju. Govorili su Lordan Zafranović, Filip David, Borka Pavićević, Ivan Klemenc i Srđan Vučinić. Bilo je reči o značaju ovog filma i porukama koje nosi, koje su aktuelne i danas četiri decenije kasnije. O filmu je već mnogo toga rečeno i napisano, to su uradili mnogo pametniji i veći poznavaoci sedme umetnosti od mene. Ohrabrila me je činjenica da je uprkos snegu, bljuzgavici i ledu CZKD bio pun. Među publikom je bilo i dosta mladog sveta. Hteli su da vide autore filma i čuju nešto više o nastanku ovog filma. Lordan Zafranović se prisećao anegdota sa snimanja i pričao kako su se snimale pojedine scene poput one u autobusu koja je jedna od najupečatljivijih i ključnih scena u filmu. Pretpostavljam da je većina čitalaca gledala film te ga neću prepričavati. Ovaj film je rezultat timskog rada od ideje i poruke filma do rada na scenariju, glumačke podele, kamere, montaže i svih ostalih detalja koji čine njegovu vizuelnu estetiku. Podsetimo, na scenariju su radili Lordan Zafranović, Mirko Kovač, Danilo Kiš, Filip David i Ranko Munitić. U filmu igraju Frano Lasić, Milan Štrljić, Tanja Poberžnik, Dušica Žegarac, Boris Kralj, Ivan Klemenc, Gordana Pavlov, Stevo Žigon, Bert Sotlar. Marija Kohn, Karlo Bulić, Zvonko Lepetić, Milan Erak, Antun Nalis, Tanja Bošković, Izet Hajdarhodžić, Boris Dvornik. Vrhunska kamera koja je ovekovečila Dubrovnik u svoj njegovoj lepoti i užasu koji se početkom okupacije u njemu događao delo je Karpa Godine. Montažu potpisuje Josuip Remenar, muziku Alfi Kabiljo, a scenografiju Milenko Jeremić.

Spisak ljudi koji su radili na filmu, koji su zaslužni za krajnji rezultat i ono što ovaj film jeste, mnogo je duži. Ovaj film je izuzetno značajno i reprezentativno delo jugoslovenske kinematografije ne samo u umetničkom smislu te reči. Film je proročki predskazao ono što će nam pedeset godina kasnije dogoditi. Pristajanje na zlo je samo jedna od tema koje je ovaj film problematizovao onako kako to jedino može i treba da se uradi. Sve nagrade koje je dobio su zaslužene. Danas je mnogo „velikih“ domaćih filmova – mislim na ceo region, „ingenioznih“ reditelja, glumaca i glumica, ali većina filmskih proizvoda je u najboljem slučaju osrednja i ne može da izdrži test vremena. Zato je CZKD uradio pravu stvar podsećajući nas na ovaj film.