Dugo se nije dogodilo da jedna ovdašnja TV serija izazove toliko polemike o iščitavanju i tumačenju istorije. Svejedno da li ovo ostvarenje gledate kao fan ili se na njega kritički osvrćete, autori su postigli ono što treba. Serija se gleda a, što je još važnije, o njoj se raspravlja i širu javnost istorijski period u kome se serija dešava počinje da zanima, naročito uloga Belih Rusa. Dobar razgovor o tome vodila je Ljubinka Milinčić u emisiji „Drugi pogled“. U goste je pozvala profesora Filološkog fakulteta i autora više knjiga o Belim Rusima Andreja Tarasjeva, istoričara Gorana Miloradovića i Danicu Pajović, profesorku dramaturgije na FDU koja je radila na scenariju. Dobar, informativan, na trenutke polemičan razgovor o odnosu TV fikcije i verifikovane istorije može se pogledati na linku.

„Senke“ su, htele ne htele, još više otvorile prostor za alternativna i drugačija tumačenja istorije. Možda se takva tumačenja mogu ponekad poistovećivati sa „teorijama zavera“ raznorodnih ideoloških predznaka, ali ona su tu i postoje. Takva tumačenja ne mogu da se smatraju za istorijske istine, ali ih ne treba ni preuveličavati niti ignorisati, već uočiti, a onda vrednosno ocenjivati. Na tom tragu je i izuzetno zanimljiva knjiga koju potpisuje Kođo Vangorski „Sudbina zla“ (Nova poetika – Argus Books & Magazines). Iza ovog pseudonima krije se gospodin Ljubomir Anđelković, o čijim je knjigama „Anđelče Nensi“, „Goldberg i Rosalinda“ i „Ostrašćivanje prošlosti“ naš list već pisao. I u „Sudbini zla“ autor piše vrcavo i duhovito, pokušava da preispita upravo istoriju koju su nas učili. Koliko u tome uspeva ne znam, budući da za istoriju nisam nikakav stručnjak, ali Anđelkovićevo štivo veoma je interesantno za čitanje. Na jednom mestu autor piše:

„Pošto nismo u stanju da zlo pobedimo u stvarnom životu, tešimo se mi izmišljenim pobedama. Od kako je prva bajka ispričana, od kako je prva balada otpevana, trijumfujemo mi nad silama zla! Istorija mašte je puna bogova i njihovih proroka koji su pravdu delili – i od zla nas štitili. Dovoljno je da im se pomolimo, ili da protrljamo „magičnu lampu“ – i eto njih nama u pomoć! Plamenim mačevima razbijaju oni vojsku zla i daruju nam bilo ispunjenje svih naših nezasitih želja, ili ono, gore pomenuto, osećanje blaženog i nepomućenog mira, u kojem nema ni boli ni brige! Bogovima su se kasnije pridružili razni Supermeni: Tarzani, Herkuli i Tintini koji su bili egzekutori naših težnji da zlo odstranimo iz naših života. Nažalost, kao i pomenuti bogovi i ti novi saveznici su uspevali da pobeđuju zlo samo u mašti.“