Vukasin Obradovic foto Radenko Topalovic Danasfoto Radenko Topalovic Danas

Na prošlonodeljnom samitu u Briselu, Aleksandar Vučić i proputinovski talog u Srbiji konačno su i zvanično dobili Evropu kakvu odavno priželjkuju. Evropu po njihovoj meri, nemoćnu, ujedinjenu u neprincipijelnosti, nedostatku vizije i pravih rešenja za Zapadni Balkan.

Zato je predsednik Srbije u svom obraćanju naciji, koji dan kasnije, mogao bez ikakvih problema da se predstavi kao zakleti europejac koji poručuje da, uprkos svemu, mi ne odustajemo od EU i da pored katastrofalnog, poražavajućeg ishodu samita u Briselu, ostajemo dosledno na evropskom putu ali na putu ka ovoj, vučićevskoj Evropi.

Svestan je predsednik Srbije konkretnih sopstvenih i benefita ove vlasti koji su nastali kao direktnih posledica odluka koje (ni)su donesene u Briselu.

Videlo se to jasno u njegovom nastupu, govoru tela, retorici i porukama koje je odaslao svima koji su gajili iluzije da ta i takva Evropa, sa svim svojim manama i nedostacima, može biti poslednja brana dovršavanju procesa pretvaranju Srbije u državu otvorene autokratije, uništenih institucija, bez vladavine prava, nezavisnog sudstva i slobodnih medija, razularene korupcije, kriminilizovanog društva, partokratije i ličnog samovlašća.

Tako je Vučić razumeo ono što se desilo u Briselu. I to s punim pravom jer je otišao je, posle mnogo premišljanja, u prestonicu EU sa, pokazaće se, neopravdanim strahom, šta ga čeka tamo kao lidera jedine evropske države koja nije uvela sankcije Rusije, a vratio se kao nesporni dobitnik.

Kritike, pa i eventualne konkretne konsekvence zbog srpskog odnosa prema ruskoj agresiji na Ukrajinu, ostale su duboko u senci ignorantskog stava EU prema Albaniji i Makedoniji i njihovim težnjama da krenu ka evropskim integracijama. Vučić je u Rami i Kovačevskom dobio je saveznike i sap(a)utnike, a Otvoreni Balakan pretvorio u politički štit od svih budućih konkretnih zahteva koje budu dolazile iz Brisela a tiču se svega onog što je do sada često bilo navođeno kao smetanja ubrzanom putu Srbije ka EU, pre svega demokratizaciji društva.

Sada, posle Samita, na godišnje izveštaje Evropske komisije, od kojih se prilično strepelo, ili kritike Viole fon Kramon i nekih drugih evrparlamentarac, zaključaka i rezolucija Saveta Evrope prepunih ukazivanja na nedemokratske procese u Srbiji, Vučić može slobodno, bez ikakvog straha od posledica, da odgovori svojom omiljenom uzrečicom:

„Pa, šta!“

I biće u pravu, naravno iz svoje perspektive usmerene, pre svega, na očuvanju ničim ograničene vlasti u državi kakva je sada Srbija.

Eventualne primedbe, čak i pretnje iz Evrope, zahvaljući iskazanom nihilizmu u Briselu, sada gube svaki smisao pred argumentima koji su se čuli na Samitu sadržanim u stavu – mi hoćemo u Evropu ali vi nas nećete.

Već čujem njegovo ohol odgovor: dobro, sve ste vi u pravu ali šta je sa našim datumom ulaska u EU, kad će Makedonija i Albanija dobiti status kandidata… A, eho tih reči odzvanja ne samo među njegovim glasačima, već i širom Balkana, barem onog Otvorenog, do Budimpešte i Moskve koja je, posle Vučića, najveći dobitnik Samita u Briselu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.