foto (BETAPHOTO/European Parliament/Fred MARVAUX)Umesto da otvara i zatvara pregovaračka poglavlja sa Evropskom unijom, vlada u Beogradu pokreće nove dileme i napetosti prema susedima, ocenili su večeras poslanici Evropskog parlamenta u debati o Srbiji, uz poruku da u EU ima mesta za građane Srbije, ali ne i autokratski režim šefa države Aleksandra Vučića.
Poslanik Evropske narodne partije Davor Ivo Štir je izjavio da se ni opozicija, ni vlast u Srbiji neće odreći saradnje sa Rusijom i uskladiti sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i sankcijama prema Moskvi.
Predstavnik Socijalista i demokrata Andreas Šider rekao je da Evropski parlament želi Srbiju i njene građane kao deo EU, ali da je problem Vučićev režim i činjenica da Beograd nazaduje u oblastima vladavine prava – demokratije, slobode medija, borbe protiv korupcije.
Šider je posebno kritikovao odlazak ministra informisanja Srbije Borisa Bratine u Teheran, na sahranu iranskog vrhovnog lidera Alija Hamneija.
Poslanik grupe Obnovimo Evropu Helmut Brandšteter je konstantovao da Srbija i njeni građani treba da budu deo EU, ali da Vučićevom autokratskom režimu nema mesta u Uniji.
Vučić sada želi da bude premijer, ne više predsednik Srbije, izjavio je Brandšteter.
Svi se slažemo da se Srbija suočava sa brojnim izazovima, da treba da preduzmu reforme, ojačaju socijalni dijalog i integrišu celu evropsku legislativu, ali treba to da stavimo u savremeni kontekst, rekla je Anamarija Viček iz Patriota za Evropu.
Proteklih nekoliko nedelja smo imali vrlo jasnu poruku da EU svoje proširenje smatra strateškim prioritetom, navela je Anamarija Viček.
Crna Gora je zaključila više pregovaračkih poglavlja sa EU. Moldavija i Ukrajina su otvorile prve klastere, a Evropska komisija je rekla da podržava otvaranje trećeg klastera sa Srbijom u julu, jer veruje da su uslovi ispunjeni. To je vrlo dobar politički trenutak, kakav treba da iskoristimo – za EU, za Srbiju, izjavila je Anamarija Viček, uz konstataciju da postoje neki nedostaci, ali da je važno prepoznati rezultate.
Anamarija Viček je rekla da politika proširenja EU ne može da se fokusira samo na nedostatke, već i na ostvarene rezultate i reforme.
Šerban Dimitrije Sturdža iz Evropskih konzervativaca i reformista je ocenio da „pristupanje Srbije EU mora značiti pravu reformu, vladavinu prava i puno poštovanje nacionalnih manjina“.
Neophodno je da Srbija poštuje prava Rumuna na njenoj teritoriji, da im ne dodeljuje veštačke identitete, kao što je vlaški. Rumuni su Rumuni, gde god živeli. Istovremeno bi trebalo da vidimo konkretne dobrosusedske odnose. Tu pričam o Gvozdenoj kapiji 3 i Đerdapu 3 na Dunavu, jer je to međunarodna reka, koja ne pripada samo jednoj državi, izjavio je Sturdža.
Poslanik Zelenih Vladimir Prebilič je rekao da Evropski parlament nije prepreka za Beograd, ali da poslanici nisu zadovoljni situacijom u Srbiju.
Podržavamo demokratiju i sve one koji se bore za demokratiju, poručio je Prebilič, uz ocenu da Srbija zaslužuje slobodne i demokratske izbore.
Poslanik Levice Jonas Sjosted izjavio je da je Srbija na prekretnici, jer sa jedne strane ima Vučićev autoritarni režim, kakav zloupotrebljava ovlašćenja i podriva vladavinu prava i slobodu medije, dok su na drugoj strani evropski put i studenti, koji su stvorili jedinstveni demokratski pokret.
Oni imaju pravo na bolju budućnost u Srbiji, konstantovao je Sjosted.
Poslanik Evrope suverenih nacija Aleksander Sel je naveo da građani skoro dve godine protestuju u Srbiji i da je Vučić najavio ostavku, jer je spreman da plati za greške svoje vlade.
Predsednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen bi trebalo da se ugleda na Vučića, izjavio je Sel i založio se za privilegovano partnerstvo sa Srbijom.
Na kraju debate ponovo se oglasio izvestilac za Srbiju Tonino Picula, koji se kolegama zahvalio na debati i poručio da EU ne sme nagraditi srpsku vlast na temelju kvazi reformi.
Verujem da su debatu pratili i građani Srbije, koji žele slobodne i poštene izbore, bolju budućnost, rekao je Picula.
On je ocenio da se ne mogu normalizovati odnosi Beograda i Prištine dok odgovorni za teroristički napad u Banjksoj ne budu privedeni pravdi.
Ako vlasti Srbije žele napredak, moraju doneti jasan strateški izbor, sprovesti ključne reforme i uskladiti se sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i sankcijama Rusiji, zaključio je Picula.
O predlogu rezolucije o Srbiji glasaće se sutra u časova.
Picula će u 15 časova održati konferenciju za novinare.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
