Golman = pola tima

Time se, na neki način, ispravila nepravda prema Bufonu, Kasiljasu, Nojeru…Njihove zasluge za osvajanje trofeja bile su, neopravdano, potcenjene.

Navijači pamte golove Ronalda, promašaje mu niko ne broji. Golmanove odbrane se „podrazumevaju“, a „kiksevi“ ne praštaju.

Novinari često, pa čak i sami treneri neretko, zaboravljaju da u fudbalu kao i u svim ekipnim, a i većini pojedinačnih sportova (tenisu na primer) napad počinje od dobre odbrane. Upravo zbog toga je nekada važilo (nepisano) pravilo da dobar golman vredi koliko i pola tima.

Crvena zvezda ( i reprezentacija) je krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina prošlog veka imala Srđana Mrkušića, a potom Vladimira Bearu.

Šezdesetih i početkom sedamdesetih gol Partizana (i reprezentacije) čuvali su Milutin Šoškić i Ivan Ćurković.

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih Zvezda je imala na golu Tomislava Ivkovića i „malog“ Diku Stojanovića, a početkom devedesetih na golu Partizana smenjivala su se dva reprezentativca – Fahrudin Omerović i Goran Pandurović.

Kada se malo bolje analizira, lako se dolazi do zaključka da je tim koji je imao bolje golmane, po pravilu, i osvajao trofeje. Istovremeno je i reprezentacija, dok smo imali golmane ekstra klase bila (ne samo) učesnik najvećih „sajmova“ fudbala – svetskih i evropskih prvenstava, Olimpijskih igara…, Danas je (još uvek) prvi golman Partizana Vladimir Stojković a uskoro (28. jula) puni 38 godina.

Na golu Crvene zvezde je „naš“ Kanađanin Milan Borjan, koji je četiri godine mlađi (23. 10. 1987). Naslednika ni na vidiku. Naravno, slična situacija je i u ostalim klubovima na ovim prostorima.

Dragan Stojković Piksi, selektor fudbalske reprezentacije, isto kao i njegov prethodnik Ljubiša Tumbaković, još uvek nije odlučio ko je prvi golman nacionalne selekcije – Predrag Rajković ili Marko Dmitrović.

Ni Tumbaković ni Stojković nisu mladi i neiskusni. Naprotiv, a morali su do sada da nauče koliko je golman važna poluga u timu i koliko je teško „stvoriti“ dobrog „čuvara mreže“. Golgeter i golman su najvažniji i najkompleksniji „šraf“ svakog tima, reprezentacije.

Centarforu se mora „oprostiti“ da u tri – četiri utakmice promaši po nekoliko „zicera“. Mora da stekne samopouzdanje. Kod golmana je situacija još kompleksnija – osim što on mora da stekne samopouzdanje, mora i da uveri i saigrače, pogotovu one iz poslednje linije, da zaslužuje njihovo poverenje, a ako trener (selektor) ne veruje u njega, onda…

Ukratko, bez dobrog golmana nema ni dobrih rezultata. Nažalost, ne vidim ko bi to mogao biti. Plašim se da ga ni Piksi ne vidi.