Kakva je to država bila, ta socijalistička Jugoslavija, vidi se najbolje po nagomilanom plenu njenog opljačkanog blaga u rukama nekolicine kontroverznih političara i biznismena: od toga bi dve generacije nekadašnjih Jugoslovena mogle da žive bez rada. Sada, pošto nije dovoljno što je razbucana i pokradena, sistematično se, po školskim programima, uništava i kao ideja i san.

Jugoslavija, stvorena u tragediji i heroizmu Drugog svetskog rata, ovih se dana ponavlja kao farsa na ovom prostoru koji se sad zove kako god da se zove. Na delu je jugoslovensko ujedinjenje antijugoslovena, po svim zakonima one najjače svemirske sile koja se donedavno zvala imenom gluposti. Svedočimo, dakle, čudovišnom pobratimstvu kontroverznih lica u Jugosvemiru.

U Srbiji, po prvi put u njenoj istoriji, ne postoji politička ni kulturna opozicija dominantnom vučićevskom kursu. Ovaj je gospodin Vučić uspeo da pripitomi čak i Drugu Srbiju da ga hvali kao da je vaskrsli Zoran Đinđić. Jedini je problem tu što Druga Srbija ne veruje u čin vaskrsenja, pa stoga ovo svoje vjeruju objašnjava na materijalističko mehanicistički način. Nekadašnji najgoropadniji protivnici njegove šešeljevske politike, dolaze mu sad pod skute po svim zakonitostima karijernog penetriranja, ili kroz vrata privatnog Fakulteta za medije i komunikacije, ili kroz državno telo Saveta za kreativne industrije gospođe premijerke Brnabić.

U Crnoj Gori stvari stoje nešto manje ružno. Tamo postoji politička opozicija, ali ju je, već u dva veka vladar ove zemlje i mora, Milo Đukanović čudotvorno stvorio kudikamo goru od sopstvene vlasti. U Hrvatskoj, opet prema srpskom receptu, mirakul! Dragan Čović, predsednik bosanskohercegovačkog HDZ-a, postao je počasni doktor ne nekog tamo hrvatskog megatrenda nego Sveučilišta u Zagrebu, i to zbog doprinosa očuvanju Hrvata u ostacima ostataka tuđmanovske Herceg-Bosne. U Makedoniji, Nikola Gruevski, sa svojom vmroovskom klikom doprošlogodišnji vlasnik republike, osuđen je na dve godine zatvora zbog nelegalne nabavke službenog automobila. Opet prema srpskom, postpetooktobarskom pravilu: umesto da zakonom zabrane VMRODPMNE kao kriminalnu organizaciju, kad već raspolažu dokazima (koji su javno dostupni), nova vlast sudi za prekršaje. Istovremeno, čovek koji je javnosti podneo tajne dokaze, makedonski Snouden, Đorđe Lazarevski, i koji je zbog toga za vreme gruevizma bio u zatvoru, danas, posle godinu dana nove vlade, ne može da se vrati na svoje radno mesto. U Bosni i Hercegovini, Bakir Izetbegović, predsednik SDA, zahvaljuje javno dragom Allahu, dž. š, što je poslao R.T. Erdogana Bosni i Hercegovini kao anđela čuvara. Teško je to bogohuljenje i uvreda časti svim narodima i narodnostima BiH.

Odgovor na ovu grozomornu farsu našao sam u predstavi „Bojte se Allaha: Smisao života i smrti Ćamila Sijarića“ (BNP Zenica i KC Novi Pazar), s poentom u onom trenutku kad se na sceni pojave nosioci vlasti da se, nad nevinim žrtvama u Jasenovcu i Srebrenici, obrate javnosti:

„Ja, Bakir Izetbegović, odričem se sljedeće svoje imovine i ostavljam je u amanet Bošnjacima Bosne i Hercegovine i Bošnjacima Sandžaka: kuće sa zemljištem u Sarajevu, apartmana na Bjelašnici, imanja i kuće na Poljinama – Sarajevo, vreće pune zlatnog nakita, prstenja, ogrlica, narukvica, dragog kamenja i zlata, koju je moja draga mater izdvojila za mene iz kontingenta turske humanitarne pomoći 1994. godine.“

„Ja, Milorad Dodik, u ime srpskog naroda Republike Srpske i Republike Srbije, odričem se svih ovih stvari: dva stana u Beogradu, jednog stana u Laktašima, kuće u Laktašima, vile na Dedinju (u Beogradu), svih dionica u Banji Laktaši, 20 hektara zemljišta u Bakincima i Krneti, kuće na Kipru.“

„Ja, Dragan Čović, ostavljam u zakladi hrvatskom narodu Herceg-Bosne i Republike Hrvatske, sljedeće stavke: obiteljsku kuću u Mostaru, obiteljsku kuću u Širokim Brijegu, kuću u Zaostrogu, stan u Mostaru, stanove u Makarskoj i Zagrebu.“

„Mi, Aleksandar Vučić, u zadužbinu građanima i građankama Republike Srbije, EU i Ruske Federacije, ostavljamo svoje delo i sve nepokretnosti Beograda na vodi, sa svom pripadajućom infrastrukturom i svim putnim prilazima. I odričemo se jednog Srbina za sto Muslimana.“

A sad, ništa nam drugo ne preostaje nego da zapevamo. Pesma nas je održala, njojzi hvala: Bojte se Allaha, bojte se Allaha/ Vi s punim ustima njegovih imena/ Što zidate palate i ubijate/ I druge u bedi držite za sluge// Bojte se Allaha, bojte se Allaha/Allah ne voli gospodare ljudima/ Ne voli ni tlačitelje ni tlačene/ Bojte se Allaha, praznog vašeg srca// Bojte se Allaha, bojte se Allaha/ Vi ugledni što ugnjetavate druge/ Vi kojima tuđeg nikad dosta nije/ Bojte se Allaha, praznog vašeg srca// Sići će Allah s brigadama meleka/ S brigadama crvenih svojih meleka/ Da buni, bodri, digne generalni štrajk/ Da buni, bodri, digne generalni štrajk… (nema kraja)