Oni koji su rođeni u godini u kojoj je, na radnom mestu premijera države, ubijen Zoran Đinđić, danas imaju već punih dvanaest godina ili su u dvanaestoj godini, i pohađaju već šesti ili peti razred osnovne škole. Dakle, već redovno uče drugi strani jezik i fiziku, odavno barataju jednačinama s dve nepoznate i shvataju proces evolucije živih organizama. Za isto proteklo vreme naša država nije stasala, poređeno dečjim uzrastom, ni za obdanište, štaviše, nije ni prohodala. U političkom smislu, ona je u jaslicama.
To traumatično nezrelo stanje političke svesti nikad nije bilo tako ravnomerno raspoređeno po svim slojevima, uzduž i popreko našeg društva. Ono ne krasi više samo naš parlamentarni život, vlast i opoziciju, akademiju nauka, univerzitet, crkvu, nego i medijske kuće, nevladine organizacije i kritičku inteligenciju. Dvanaest godina posle mučkog, precizno planiranog i, uz podršku nekih premijerovih političkih saradnika, savršeno izvedenog umorstva premijera, jasnije nego ikad, vidi se danas u kojoj je meri Đinđić bio usamljen.
Da ova stravična groteska, čiji je središnji čin ubistvo čoveka na štakama na pragu zgrade vlade, pred vratima koja su pokvarena i teško se otvaraju, pod kamerama koje, gle, ne rade, bude potpuna, pobrinula se činjenica da danas niko nije bliži Đinđićevoj politici od nekadašnjeg ađutanta njegovog protivnika Vojislava Šešelja, koji se i dan-danas s radošću seća tog ubistva – Aleksandar Vučić, na mestu premijera Srbije. To jeste ironijski obrt, ali nije neistina.
Onaj koji se donedavna zalagao da se ukine ime Bulevaru Zorana Đinđića, i da se smeni imenom Ratka Mladića, optuženog za zločine najgore vrste, sada je najdosledniji Đinđićev pristalica u političkom polju Srbije, dakako, u meri u kojoj mu to dozvoljavaju lične sposobnosti. Đinđić je i za takav vid primitivne dijalektike imao jasan odgovor: „Ako čak i jedan ratni zločinac može da učini nešto dobro za društvo, onda neka to i učini!“
Dan pre obeležavanja godišnjice ubistva premijera Đinđića, obeležava se godišnjica od smrti Slobodana Miloševića, predsednika nekadašnje Srbije. Ove godine, nad zatvorenim grobom, u dvorištu porodične kuće Miloševića u Požarevcu, odakle je Šešelj ponovo odapeo glogov kolac ka Đinđićevom grobu, govorio je i aktuelni ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Aleksandar Vulin, i evo šta je sročio: „Srbija nije zaboravila svog prvog, demokratski izabranog predsednika u svojoj istoriji. Slobodan Milošević je dva puta bio predsednik Srbije i svaki put je izabran velikom većinom. Narod u demokratiji ne može da pogreši. Kakva god da je odluka naroda, to je odluka Boga… Svaki neprijatelj Slobodana Miloševića bio je i istinski neprijatelj Srbije.“
U uvijenijoj formi od Šešelja, dakle, bez Šešeljeve smelosti da otvoreno govori ono što mu je na pameti, ovaj nadriteolog, nadrilevičar i pravi ministar rekao je isto što i Šešelj, da je Đinđić, kao istinski neprijatelj Miloševićev, zapravo bio istinski neprijatelj Srbije.
Smisao ovih reči ovoj ministarskoj osobi nije nikakva smetnja da već sutradan ministrira premijeru Vučiću pri polaganju venca na mestu ubistva premijera Đinđića. To je danas Srbija u političkim jaslicama, samo što su ove bebe, ova politička i moralna nedonoščad odavno odrasli ljudi od kojih zavise čitave oblasti društvenog života. Kakva količina neozbiljnosti u pogonu!
Na dan kad iz štampe izlazi ova kolumna, 13. marta, u Zrenjaninu, u Zelenom zvonu, kod Gute, okupiće se moji prijatelji i pozorišni saradnici da govore Đinđiću u spomen, i, kao i toliko puta do sada, uglavnom će govoriti „o nerešenoj političkoj pozadini toga ubistva“. Kakva fatalna greška, prijatelji moji, kakva dvanaestogodišnja naivnost! A naivnost u političkoj sferi, problem je morala.
Dakle, iskreni poštovaoci lika i dela Zorana Đinđića, nema nikakve tajne političke pozadine u njegovom ubistvu, ona je belodano jasna. Đinđićevi politički protivnici su samo politički protivnici, i to je osnov demokratije. Ako hoćete, mnogi među nama nisu bili saglasni sa brojnim postupcima Đinđićeve vlade, a ja i dan-danas mnoge od ekonomskih njenih odluka smatram za pogrešne. Ali, to nikakve veze nema sa atentatom na premijera. Nemojte stoga govoriti o političkoj pozadini! Reč je o organizacionom štabu za pripremu i odvođenje jednog izuzetno sposobnog političara – kakvog niti smo pre njega dugo imali, niti ćemo posle njega zadugo imati – na ubistvo, kao što se odvodi pas, vezanih očiju!
To ubistvo izvršili su oficiri službi bezbednosti, istovremeno i šefovi moćnih kriminalnih klanova. Plan za ubistvo, dakle, skovan je u ključnim strukturama same države.
Nemojte se stoga danas razići a da ne uputite Apel premijeru Vučiću, koordinatoru svih službi bezbednosti, da pod hitno na videlo dana iznese sva saznanja u vezi sa organizovanjem ubistva premijera Đinđića u tajnim službama tadašnje Srbije!
Nastavak sledi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
